Page 42 - Vasa Pelagić - Lečenje lekovitim biljem
P. 42

Лекови  који  могу  да  помогну  избацивању  шлајма  приликрм  обољења  душника,
          плућних  цеви (бронхија)  до  најужих,  и  плућ-них  катара  могу  се  поделити  у  две
          врсте:  минерални  и  биљни (проф.  Лепер).  Нас  интересују  само  ови  други.Биљни
          лекови могу да: 1) размекшавају или разводњавају, разрећују слуз; 2) да делују на
          мишићна  влакна  и  помажу  из-бацивање; 3)  да  делују  на  слузокожу  да  јаче  или
          слабије лучи слуз, и најзад 4) да помажу сушење слузи у оболелим местима. Сваки

          од њих, каже проф. Лепер, има особине да делује на од-рећено поље болести, према
          томе,  треба  хемијским  ле-ковшш  увек  додавати  чајеве  или  одваре,  јер  јв  њихово
          деловање  изван  сваког  спора.Али  опи  могу  различито  деловати  кад  се  употребе
          погрешне дозе. Тако је известан лек у једној дози у стању да помаже из-бацивање, а
          у  другој  да  суши.  На  пример:  балзами  од  терпен-тина,  еукалиптусово  лишће  или
          уље у малим дозама служе као разводњавајући лекови, а у великим дозама сушв.
          Због тога, желећи да нашим упутствима дамо научну и чврсту основу — саветујемо
          читаоцима  и  болесницима  да  се  држе  доза  и  упут-става  које  смо  овде
          одредили.Прећимо  на  опис  биља  које  се  овде  с  највећим  успехом  може
          применити.У  случају  голицања  у  грлу  и  душнику,  тј.  где  се  траже  сред-ства  која
          умекшавају  и  умањују  надражај  слузокоже  органа  за  дисање —  најболи  су  ови
          лекови:


          1. БЕЛИ СЛЕЗ


          Слез бели, велики сл>ез. — Од памтивека се сматрао као нај-боље средство против
          грудних  оболења,  и  само  његово  име  'на  грчком  језику, „алтеа",  значи  лечити.
          Примењивали  су  га  стари  лекари,  грчки  и  римски (Плиније,  Диоскорид,  Гален  и
          др.). Го-тово свако и код нас зна да се бели слез употребљава као лек. Па ипак свако
          не зна све појединости о најпробитачнијем иско-ришћавању ове бил.ке.

          Од слеза се употребл»ава и корен и лист и цвет. Корен као нај-бољи дво скупља се у
          септембру, и то од двогодишње биљке. Употребљава се свеж и сув. Најпре му се
          ољушти кора да би побелео, затим се корен сече на комаде, штапиће, и суши се. Чак
          се суши у пећници, јер тако задржи највише слузи, и чува се на сувом месту.


          Лишћ.е  се  скупља  у  јуну  пре  цветања.  Приликом  сушења  оно  не  губи  од  својс
          јачине, али је слабнје од корена.
          Цвет се бере у јулу. Он је најслабији.
          Најпогодније је спремити лек на овај начин:


          Може се замислити колико се неправилно поступа и колико ко-рен губи од свога
          деловања кад се продаје на пијачним тезгама и излаже влази, ветру и прашини, а
          бере у свако време!


          Сув корен се истуца у прах и остави да кисне у хладној води. Овај напитак је добар
          стога што нема рћав укус при гутању. Узима се на 2 часа по 1 кашика. Овај прах,
          или брашно од корена, употребљава се и против затвора: свако јутро попити у већој
          чаши воде 1—2 дозе ове мешавине:

          Праха од белог слеза ......... 2 грама
          Праха од слатког корена ........ 1 грам
   37   38   39   40   41   42   43   44   45   46   47