Page 45 - Vasa Pelagić - Lečenje lekovitim biljem

Др Мадаус дао је нову, нешто измењену, смешу која може да се примени и код
астме и код ведиког кашља с много слузи. Упрошћена за наше прилике, та смеша би
имала ове саставне делове: корен од слеза, дивизму, нану, изоп, подбел, исландски
лишај, ким и гавранов кук (из групе дубчаца). Ову последњу биљку треба узети у
јачем проценту кад постоји грозничаво ста-ње. Спрема се овако: једна кашичица
кува се 10 минута у једној ШОАИ кључале воде. Пије се млако, 2—3 шол>е дневно.

5. ДЕСПИК

Као средство које делује против надражаја у душнику и пре-ма томе као умирујуће
у случају грипа и бронхитиса, прописује се за унутарњу употребу деспик или
лавандула (види поједи-Ности о овој билци и у прошлој глави).

Даје се као чај у дози 10 грама на 200 грама Кључале воде, и то по четири шоље
дневно. Употрвбљава се и за каћење паром, по 1 до 2 кашичице њеног алкохолнога
расола у лонцу с кљу-чалом водом. У овом случају она делује као антисептичко
сред-ство (убија бациле у путевима за дисање), а у исто време утиче и на промену
састава слузаве материје што је излучују бронхије.

6. ИБИРОТ

Миришљава трска, темишварка, водени божур, мирисни ко-рен. — Ова биљка
личи на перунику. У лекарству се употреблава њен корен. Има укус ароматичан и
пријатан, који помало пецка, горчи и загрева. Услед тога што има способност да
тера на мо-крење, корен се може примењивати у случајевима свих акутних болести
органа за дисање, које почињу нагло повишеном темпе-
ратуром, као што су: грип, бронхитис, запалење плућа, где је потребно да се појача
мокрење. У тим случајевима најболе је спремити чај на тај начин што се попари 20
грама корена ове биљке, исецканог, са пола литра к.ључале, воде. То се остави да
кисне 20 минута. Дају се три шоље днввно, тј. пола литра. Овај напитак, пошто јв
нешто горак, можв се зашвћ.врити и онда је врло пријатан.
Ако су при том оболела и црева и мокрење оскудно, примена овог пића је још
потребнија (даје се као тинктура, 50—60 капи дневно, пре или после јела).
Да се не бисмо враћали на опис ове биљке, јер ће нам она устребати и код болести
органа за варење, опишимо је одмах овде:
То је биљка чк(ји је корен кратак, дебео, дуговечан и хоризонталан, вузав. Лишће
јој је линеарно и усправно, 0,6—1 метар дугачко и 1—2 центи-метра широко,
шиљато, а при основи у рукавац раширено. Стабљика је доле дебља, а горе прелази
у лист, усправљен, стиснут и по ободу бритак, над мацом лиснат, а испод маце
жлебовит (др С. П.). Цветни грозд седи иа дну ове стабљике са стране. Цветни клас
је дугуласто округао, врло густ, боје жућкастозелене. Расте украј бара, на обалама
река, по целој Европи.
Ићирот је улазио у састав многих лекова раније, али је на жалост у прећашњој
фармакопеји био изостављен (др С. Пе-тровић).
Свеж ићирот мирише јако и непријатно, а осушен је при-јатног и трајног мириса. У
њему има особене материје, има етар-ског уљ»а, гуме, смоле. Овај корен може
заменити цимет. Даван је раније против многих болести, али се показао добар само