Page 121 - Vladimir Pištalo- Tesla portret među maskama
P. 121
Tesla, portret među maskama
Jedina prednost te sobe je što u njoj Nikola nijednom nije sanjao
Daneta.
Belji od vampira, Stevan je noću sejao brašno. Preko dana se oblačio
,,po američki”. Nedeljom bi mu češalj zazviždao kroz kosu poput vetra
kroz oštru travu. Nakrivio bi šešir i Iupkao štapom po pločniku. Po podne
je ođlazio u teatre na Baueriju. Na sceni su dva glumca sa piratskim bra-
dama osvetljavala jedan drugog podignutim bodežima. Klečeća naivka je
vrištala:
- Ne!
Sa ostatkom publike razjareni Stevan Prostran je glasno psovao ne-
gativca, na tvrdom engleskom, ali ponekad i na srpskom:
- Ostavi curu! Majku ti jebem! Protuvo!
Pozorište ga je snabdevalo slikama koje su nastavljale da mu sevaju
pod kapcima. Opijala ga je vrtložna ogromnost Njujorka. Kad god bi
uštedeo malo novca, kupio bi nov šešir.
- Šta misliš, da stavim zlatni zub? - pitao je Teslu.
Tesla je sa samurajskom ozbiljnošću odbrusio:
- Ni slučajno!
Te jeseni, koje je Tesla kasnije odbijao da se seća, delio je isti krevet s
Prostranom, samo što je pekar u njemu spavao danju a Tesla noću.
Teško je odrediti trenutak kada je njegovo zaprepaštenje prešlo u
očaj.
Nedeljom je naš strpljivi junak, po modi svog vremena, nastojao da
„popravi sebe čitanjem”. Odlazio je ubiblioteku, uzimao časopis „Nauč-
ni Amerikanac” i odvlačio ga u smrdljivi tenament. Tako mu je sociolog
V. G. Samner objasnio da je: „Stvar od vrlo male važnosti da li postoje
ogromni ekstremi između bogatih i siromašnih u društvu...”
- Hvala ti, Samnere - šaptao je Tesla, gaseći petrolejku u zagušljivoj
sobi. - Bog blagoslovio tvoju milosrdnu dušu.
125