Page 121 - Vladimir Pištalo- Tesla portret među maskama
P. 121

Tesla, portret među maskama

         Jedina  prednost  te  sobe je  što  u  njoj  Nikola  nijednom  nije sanjao
     Daneta.
         Belji od vampira, Stevan je noću sejao brašno. Preko dana se oblačio
     ,,po američki”. Nedeljom bi mu češalj  zazviždao kroz kosu poput vetra
     kroz oštru travu. Nakrivio bi šešir i Iupkao štapom po pločniku. Po podne
     je ođlazio u teatre na Baueriju. Na sceni su dva glumca sa piratskim bra-
     dama osvetljavala jedan drugog podignutim bodežima. Klečeća naivka je
     vrištala:
         -  Ne!
         Sa ostatkom publike razjareni Stevan Prostran je glasno psovao ne-
     gativca, na tvrdom engleskom, ali ponekad i na srpskom:
         -  Ostavi curu! Majku ti jebem! Protuvo!
         Pozorište ga je snabdevalo slikama koje su nastavljale da mu sevaju
     pod  kapcima.  Opijala  ga je  vrtložna  ogromnost  Njujorka.  Kad  god bi
     uštedeo malo novca, kupio bi nov šešir.
         -  Šta misliš, da stavim zlatni zub? -  pitao je Teslu.
         Tesla je sa samurajskom ozbiljnošću odbrusio:
         -  Ni slučajno!
         Te jeseni, koje je Tesla kasnije odbijao da se seća, delio je isti krevet s
     Prostranom, samo što je pekar u njemu spavao danju a Tesla noću.
         Teško je  odrediti  trenutak kada je  njegovo  zaprepaštenje  prešlo  u
     očaj.
         Nedeljom je naš strpljivi junak, po modi svog vremena, nastojao da
     „popravi sebe čitanjem”. Odlazio je ubiblioteku, uzimao časopis „Nauč-
     ni Amerikanac” i odvlačio ga u smrdljivi tenament. Tako mu je sociolog
     V.  G.  Samner objasnio da je:  „Stvar od vrlo male važnosti da li postoje
     ogromni ekstremi između bogatih i siromašnih u društvu...”
         -  Hvala ti, Samnere -  šaptao je Tesla, gaseći petrolejku u zagušljivoj
     sobi. -  Bog blagoslovio tvoju milosrdnu dušu.














                                                             125
   116   117   118   119   120   121   122   123   124   125   126