Page 120 - Vladimir Pištalo- Tesla portret među maskama
P. 120

Vladimir Pištalo
         Sunce je mučno probijalo kroz mokre čaršave na štriku. Parizlija je
     nabrao nos:
         -  Ovde vonja na mokraću!
         Nakon što je ispipao mračno stepenište, novi stanar je ušao u svoju
     sobu, bez prozora i zagušenu mirisom pepela. Čim se zaključao u sobu,
     postao je blizak biblijskom Propovedniku. Mučila ga je sumnja da mu-
     drac nije bolji od budale a čovek od životinje. Zidovi od gipsa i piljevine
     nisu krili telesne zvuke, ni tajne tuđih brakova. Svud okolo je hrkala, hra-
     kala i kašljala sirotinja.
         -  Kako ovo sve brzo ide -  ponavljao je Tesla.
         Nikad nije voleo novac, a sad je stalno mislio o novcu. Doručak četi-
     ri centa. Još toliko za ručak. A sutra? Sutra će se starati za sutra.
         Sa  prvim jesenjim kišama počeo je  da iznajmljuje krevet  za  deset
     centibezparavana. Spavanje na podu koštalo je pet. Neobrijani obrazi su
     cepali jastuke. Zadnje od zadnjega bile su takozvane barake u podrumi-
     ma  poliđjskih  stanica.  Čim  bi  novopečeni  beskućnik  ušao  u  baraku,
     dušmanin-smradbi ga zgrabio za gušu, ali napolju je čekao demon-mraz.
     Nekadašnji budimpeštanski dekadent se grejao među smrdljivom  ljud-
     skom sabraćom. Navukao bi ćebe preko glave da zaboravi gde je i zaspe.
     Jedva je čekao da svane i da izacte na ulicu.
         Jedne maglovite zore T'esline istanjene cipele klizale su po susnežici
     ulice Malberi, kad je pred njim iskrslo poznato lice: Stevan Prostran! Ste-
     vanove očibile su zelene kao u koze. Nos se ponešto smanjio, među zao-
     krugljenim obrazima, jer se mlađić prejedao, radeći u nemačkoj pekari.
         -  Kako si?
         -  Dobro -  obradovao se Stevan.
         Prostran se osvrnuo oko sebe sa oduševljenjem: Baćić i Cvrkotić su
     otputovali u Pitsburg, a on je, eto, ostao u Njujorku.
         -  A kako si ti?
         Teslin glas se popeo do ptičjeg cvrkuta -  do same granice jecaja -  pa
     se spustio:
         -  Dobro!
         Bez oklevanja, mlađi Ličanin mu je stavio ruku na rame i izgovorio
     reči koje se pamte.
         -  Dođi kod mene! Đe ima za jednog, ima i za dvojicu.
         Stevan je poveo Teslu u svoju sobu.
         Soba je bila turobna kao srce buđale.


     124
   115   116   117   118   119   120   121   122   123   124   125