Page 15 - Vladimir Pištalo- Tesla portret među maskama

5.

Viziri

... I zar mu se, kad bi dospeo na svetlost, oci ne bi zasenile tako
da ne bi mogao videti ništa od onoga što mi nazivamo stvarmm?
Platon, Država, knjiga sedma

-T o dolazi niotkud! - požalio se mali Nikola roditeljima.
Zatvorio bi oči i preplavila bi ga svetlost. Ceo svet bi se rastopio u
tečnoj vatri:
- Ja nestajem. Ja se utapam - šapnuo bi dečak.
Nikola se upinjao da se vrati u dragoceni običan svet.
- To ima svoju volju! - kukao je on.
- Je li to kao kad zatvorenih očiju gledaš prema suncu? - pitala je
majka. ,
- Slično. Zlatni vizir ti padne na oči, a oči nisu zatvorene. Pred
očima bljesne i zalebđiš u svjetlosti.
- Da nije padavica? - pitao se Milutin.
Ispalo je to više nešto kao tavorska svetlost u istočnoj crkvi. Na Ni-
koline oči je padalo svetlo koje jednim potezom poništi propise sveta.
Gledano iznutra, Nikolino lice zamenila bi zlatna polulopta. Popa Milu-
tina je jako uplašilo to ozarenje koje narušava stabilnost života i potire
ovaj naš svet.
I tu je Dane po prvi put u životu stao na stranu osam godina mlađeg
brata:
- Ne. To o čemu Nikola govori i meni se dešava.
Roditelji su odahnuli. Sve što se i princu dešavalo nije moglo biti
strašno.
- Da li ti se, pored bljeskova, pred očima javljaju i slike? - upitao je
Dane brata.
Nikola je klimnuo.
- Ne boj ih se - govorio je mirno Dane. - Prepusti im se.
18