Page 131 - Vladimir Pištalo- Tesla portret među maskama
P. 131

Tesla, portret među maskama

          -  Ti si mi govorio o tvom motoru. Ti misliš da ja ne razumem. A ja
      razumem. Ja sam išao u školu. To je jednostavno. Izostavi se onaj... ko-
      mutator -  on izgovori neobičnu reč kreveljeći se -  i struja se prenosi na
      velike daljine. Što Edison ne može. Je li tako?
          Kelner je tresnuo kriglu piva pred Teslu i nežno spustio rum pred
      Brauna.  Braun je pomirisao rum i namignuo Tesli, zaprepaštenom nje-
      govim pamćenjem.
          -  Dosta je ovoga -  presudio je Braun. -  Ovo mora da prestane. Upo-
      znaću  te  s  mojim bratom.  On  može da  ti pomogne.  Kad već ne  može
      meni.
          Oko njih su se derali odrpani majmuni u polucilindrima, kojima je
      pamet popio demon-rum.
          -  Mi živimo u ambisu -  kreveljio se Obadaja Braun. -  Živimo pod
      gradom. Bar neko treba da ispliva.
          Braun je isteturao iz kafane kao zaklana kokoška i Tesla nije mislio
      da će se ujutro ičega sećati.
          Međutim,  sledeće  nedelje  Braun  se  pojavio  klempav  i  začešljan.
      Kroz razdeljenu žutu kosu videla se  belina  lobanje.  Naložio je  Tesli da
      obuče dobro odelo i da ga prati.
          -  Ej, ti što pričaš u vetar. Aj’ sa mnom.
          Pola  sata su ćutke  išli ka gornjem delu Menhetna.  Šetnja je  imala
      magično  dejstvo.  Putem je  nestalo  smeće.  Prolaznici  i  izlozi postali  su
      dostojanstveni. Šeširi su se izdužili a okovratnici postali krzneni. Na repu
      krinolina žene su vukle čitave draperije. Pred vratima „Vestern junion te-
      legrafa” stajao je portir salentama. Umesto da ih otera, portir se nasmešio
      i uveo ih u kancelariju. Alfred A. Braun je bio vodeći inženjer „Junion te-
      legrafa”.
          Na ulazu braća su se ovlašno zagrlila. Pokazalo se da je brat Obadaje
      Brauna ljubazan, pomalo unezveren čovek. U svaki pokret je ulagao dva-
      put više energije nego što je nužno. Hitrim pokretom je izvadio cviker i
      njime  uštinuo  nos.  Uvećane  oči  su  se  srele  sa  Teslinim  bademastim
      očima:
          -  Ja znam ko ste vi -  rekao je Braun. -  I sam imam par patenata o
      lučnim lampama. Sećam se vaših sijalica iz Rehvana.
          U ovoj kancelariji sve je bilo na svom mestu, od tople orahovine do
      vitraža u gornjem delu prozora. Braun bi svaki čas nečim bljesnuo -  cvi-
      kerom,  zlatnim  perom,  tabakerom.  Miris  čistoće,  Braunov  uštirkani

                                                             135
   126   127   128   129   130   131   132   133   134   135   136