Page 130 - Vladimir Pištalo- Tesla portret među maskama

40.

Slepi tigar

Posle tog događaja, Nikola i predradnik Braun su završili u jednom
od - “slepih tigrova”. Braun je pio rum, Nikola pivo. Pričali o Đovanije-
vom hapšenju i Pedijevoj smrti.
- Strašno! - mrmljao je Nikola.
- Mi živimo ispod grada - počeo je predradnik. - Uvek mi je otac
govorio - budi. A ja nisam bio. Moj brat je inženjer, znaš. A ja nisam hteo.
Lunjao sam po zapadu.
- Bože! Bože! - tresao je Nikola glavom u neverici.
- Smrdljiva priča. I sve je to jedan jebeni američki nesporazum -
raširio je Braun oči nad trećim rumom. - Onaj Pedi bi se tukao, ali ne bi
potegao nož. A onaj Đovani je miran. A ako se tuče, izvadiće nož. I tako
različita pravila ponište jedno drugo. Dno otpadne sa nasilja i ljudi žive u
paklu.
U polumraku nelegalne kafane Braunova kosa je postala natpriro-
dno žuta.
Kelner je odneo čaše. Doneo nove. Braun je pipao ožiljak na čelu: -
Ja sam bio u zatvoru. Zbog... - zlobno se nasmejao - . . . raznih stvari koje
su se desile. Ali, kad čovek omatori - videćeš - počne da misli drukčije.
- A sećaš li se kako su pevali? - nije mogao da dođe sebi Nikola.
Obično, Obadaja Braun je bio čovek od malo reči, za koga su dve
greške bile bolje od jednog objašnjenja. Sad se neočekivano raspričao.
Četvrto pivo je smenio peti rum. Braun se setio:
- Kao mali sam imao dadilju. Bio sam bolji u matematici od brata.
On sad sedi u kancelariji sa knjigama do plafona. A ja živim ovako - i on
opet pokaza svoj ožiljak. - On me zove svaki put za Tenksgiving na ćurku
veliku kao kamila. A ja ne idem.
Braunovo lice se razvuklo u podrugljiv osmeh. On je iskezio zube,
još žuće od kose, i značajno se zagledao u Teslu:

134