Page 126 - Vladimir Pištalo- Tesla portret među maskama
P. 126
Vladimir Pištalo
pogled na strica umarao a pogled na sinovca odmarao. Bio mu je zanim-
ljiv taj Italo-Vizantinac sa najvećeg ostrva Mediterana. Dve i po hiljade
godina melanholije osećale su se u pesmama koje je Đovanoto mumlao.
Tesla se pitao: Odakle prirodna elegancija tom sicilijanskom seljaku? Je li
on bio potomak onog sirakuškog vladara Dionizija koji je prodao Platona
u ropstvo?
Nikola i Đovani su upadljivo ličili i u uglu usana im je pulsirao isti
mali osmeh. Sa svojim melodičnim „1” i ,,r”, Đovani je voleo da priča s
Nikolom. Pričao je kako je magarac dobra životinja i čak lepa, i ne zna
zašto ga ljudi ismevaju. Magarac je bolji od markiza Di San Đulijana za
kog grbači njegova porodica. Pričao mu je o krvavim narandžama i slat-
kim limunovima Sicilije. Pričao mu je kako pola njegovog mesta živi u te-
namentu u ulici Mot, kako ulica Mot po gužvi i mirisima podseća na
pijacu u Kataniji, samo joj nedostaje mermerna fontana.
- Rođak mi na jesen nudi posao kelnera u restoranu „Venecija” -
osmehnuo se Đovanoto. - Plafon je visok. Na plavom zidu - namalane
kupole i gondola. Plata nije loša. Posao lakši! Ha, vediamo!
Sa Teslom i Đovanijem je lopatao dvadesetdvogodišnji Pedi Maloni.
Pedi je umeo da pljune i zvizne u isto vreme.
Naslonjen na budak, onje ispričaoTeslisvoj život. Taj život nijebio
lak. U godini revolucija u Evropi i pomora krompira u Irskoj, deda mu je
došao u Ameriku. Došao je iz Beltre u opštini Mejo, staroj pokrajini Ko-
nokt, gde su gladni bili zeleni oko usta jer su jeli travu.
- Dedu sam jednom u životu video treznog i nisam ga prepoznao -
pripovedao je Pedi.
U godinu dana Pediju su umrli i deda i majka.
- Eh mrtvi! - pocrveneo je mladić i zagledao se u nebo.
- Oni su imali svoje vreme i mi imamo svoje vreme - tešio ga je
Tesla.
- Pepeo cigarete je padao po meni kad sam bio beba - završio je rav-
nim glasom Pedi. - Našli su me u naručju pijane tetke. Pepeo cigarete je
padao...
Nekoliko godina o njemu su se brinule komšije. Zatim ga je prihva-
tila katolička bolnica za nađenu decu i „vozom siročića” poslala ga u Ajo-
vu na farmu, na usvajanje.
- Nek tebe usvoje!
Pedi se skarednim gestom oprostio od časne sestre.
130
