Page 143 - Vladimir Pištalo- Tesla portret među maskama
P. 143

44.

                             Pitsburg





         -  Džordž Vestinghaus -  nadbiskupskim glasom je rekao Pek.
         Ogromni prosedi čovek je raširio ruke i -  aaaaaah! -  dan je postao
     praznik. Njegovi morževski brkovi su zablistali. Njegovo oko je bilo čisto.
     Sve što je imao da kaže, stalo je u tri rečenice:
         -  Čuo sam vaše predavanje. Ubedili ste me. Kupiću vaše patente.
         Sunce je stalo.
         -  Ne znam šta da kažem... -  promucao je Tesla.
         -  Nemojte reći ništa -  predložio je Vestinghaus. -  Dođite u Pitsburg.
         Bila je to divna poseta.
         Kočijaš sa zlatnim pucetima i cilindrom dočekao je Teslu na stanici i
     odvezao ga u vilu „Samoća”, koja se morala nazvati dvorcem. Na travnja-
     ku  je  bila  posađena  magnolija  koja  se  krunila.  Na  stazi  je  primetio
     sunčani sat od zelene bronze.  Oko te hronosove bronze su se tukla dva
     crvendaća. Uprkos dvoru ujaka Paje kod Pešte i nekolicini alzaskih rezi-
     dencija, Tesla je morao  priznati da je ovo najbogatija kuća koju je  ikad
     posetio.  Prozori,  zidovi i delovi krova neočekivano  su se  zaobljavali.  U
     staklenoj bašti, stešnjen palmama, žuborio je vodoskok.
         Cigleni putić je kroz zelenilo vodio ka stanu u kom je, iznad štale,
     živeo kočijaš. U štali je paslo osam Vestinghausovih konja i bela kozica,
     koja im je pravila društvo.
         Crni  sluga,  beo  kao ovca, bio je  najlepši  stari  čovek koga je  Tesla
     video.
         Gost  se  rado hvatao  za staklene  kvake pune  svetla i  osmehnuo  se
     ogledalima. Ugao između prozora kontrolisala je mermerna bista Marga-
     rete Vestinghaus, u pozi rimske matrone. Sunce se izlivalo kroz francuske
     prozore od krova do poda. Parket se zlatio kao Brunhildina kosa.




                                                             147
   138   139   140   141   142   143   144   145   146   147   148