Page 143 - Vladimir Pištalo- Tesla portret među maskama
P. 143
44.
Pitsburg
- Džordž Vestinghaus - nadbiskupskim glasom je rekao Pek.
Ogromni prosedi čovek je raširio ruke i - aaaaaah! - dan je postao
praznik. Njegovi morževski brkovi su zablistali. Njegovo oko je bilo čisto.
Sve što je imao da kaže, stalo je u tri rečenice:
- Čuo sam vaše predavanje. Ubedili ste me. Kupiću vaše patente.
Sunce je stalo.
- Ne znam šta da kažem... - promucao je Tesla.
- Nemojte reći ništa - predložio je Vestinghaus. - Dođite u Pitsburg.
Bila je to divna poseta.
Kočijaš sa zlatnim pucetima i cilindrom dočekao je Teslu na stanici i
odvezao ga u vilu „Samoća”, koja se morala nazvati dvorcem. Na travnja-
ku je bila posađena magnolija koja se krunila. Na stazi je primetio
sunčani sat od zelene bronze. Oko te hronosove bronze su se tukla dva
crvendaća. Uprkos dvoru ujaka Paje kod Pešte i nekolicini alzaskih rezi-
dencija, Tesla je morao priznati da je ovo najbogatija kuća koju je ikad
posetio. Prozori, zidovi i delovi krova neočekivano su se zaobljavali. U
staklenoj bašti, stešnjen palmama, žuborio je vodoskok.
Cigleni putić je kroz zelenilo vodio ka stanu u kom je, iznad štale,
živeo kočijaš. U štali je paslo osam Vestinghausovih konja i bela kozica,
koja im je pravila društvo.
Crni sluga, beo kao ovca, bio je najlepši stari čovek koga je Tesla
video.
Gost se rado hvatao za staklene kvake pune svetla i osmehnuo se
ogledalima. Ugao između prozora kontrolisala je mermerna bista Marga-
rete Vestinghaus, u pozi rimske matrone. Sunce se izlivalo kroz francuske
prozore od krova do poda. Parket se zlatio kao Brunhildina kosa.
147