Page 146 - Vladimir Pištalo- Tesla portret među maskama

Vladimir Pištalo

- Ha! Ha! Ha! - nasmejali su se svi za stolom u veseloj vili „Samoća”.
Pre nego što je kupio kartu za Pitsburg, Tesla se raspitao o Vesting-
hausu kod namrštenog Peka. Čuo je da je ta pitsburška firma prošle godi-
ne učetvorostručila prihode i da su Vestinghausovi rođitelji bili baltičko-
ruski aristokrati.

<- Ništa ne nastaje bez pojedinca - podigao je Vestinghaus prst pred
svojim gostima. - Ništa ne opstaje bez institucije.
Domaćin cele večeri nije rekao pogrešnu reč. Mahnuo je poslužite-
lju da na stočić spusti flašu konjaka. Nasuo je i poverio se Tesli:
- Čitav moj život bio je vezan za železnicu. U vozu sam upoznao
svoju ženu. U vozu sam dobio ideju za prvi pronalazak.
Džinovski domaćin se setio vremena kad su pruge povezale zemlju
posle građanskog rata. Ljudi su iz vozova pucali na bizone. Od bizonskih
koža su pravili tapete. Vlasnici železnica su kupovali senatore kao vreće
krompira. Pošten senator je bio onaj koji ostaje potkupljen. Pesnici su
slavili urlik i oštri pisak lokomotive kroz najgrandioznije predele na
svetu.
Srebro na Vestinghausovim slepoočnicama istaklo je tamno crveni-
lo lica.
- Praktičan čovek je čovek koji ima viziju - objasnio je. - Bez vizije
čovek nije praktičan nego prizeman.
Njegov entuzijazam je bio dečački. On je voleo borbu. Primakao je
svoju stolicu Teslinoj:
- U školi su me smatrali siledžijom. Na koledžu sam bio kratko. Ni-
sam tip za profesora. Ja sam dobar u drugom: da zasučem rukave i ube-
dim Ijude.
To bih hteo da uradim i sa vašim motorom.
Sa širokim grudima, bistrim pogledom, ovaj džin-aristokrat veoma
se dopao Tesli. Kad bi za čas izašao iz sobe, svetla bi se prigušila, kad bi se
vratio, sve je postajalo veliko.
- Uvek sam znao da je to moguće - rekao mu je na kraju te večeri. -
Predlažem da to dokažemo zajedno.
Otkad je susreo Vestinghausa, mladi pronalazač je imao mučan a
ushićujući predosećaj. U ogromnom krevetu, u vili „Samoća” on se hrvao
sa dolazećim uspehom, kao Jakov sa anđelom. Uspeh je bio živo biće, ne-
vidljivo i ogromnih razmera, koje je noću spavalo u njegovoj sobi a danju
mu disalo u blizini. Uspeh je mirisao na februarski vetar i veliku samoću.

150