Page 144 - Vladimir Pištalo- Tesla portret među maskama

Vladimir Pištalo

Telefoni za dozivanje posluge bili su ugrađeni u zidove. Centralni
hol, sa kružnim otomanom, bio je islikan srebrnobelom bojom tako
vešto da je sav izgledao intarziran sedefom. U sobi ga je dočekao krasno-
pisom ispisani raspored obroka i aktivnosti.
U „Samoću” su stigli tačno u dva po podne. Večera je bila u sedam.
Ostalo je dovoljno vremena da se odmori.
I Džordž i Margareta Vestinghaus bili su izuzetno visoki ljudi. Kre-
veti su bili po njihovoj meri.
Čim je Tesla legao, unutrašnji cikion je učinio da se podigne kao pa-
pirni zmaj. U ogromnom krevetu je doživeo nekoliko bljeskova. Otkačila
se kukica u grudima i krenulo je nešto slično duševnom orgazmu. Bilo je
to bezmalo epileptično dešavanje, ubrzano, ritmično.
O, uzdignuće! O, svetlost!
Još mu je sevalo pod kapcima kad su pozvali. Praćen šuštanjem kri-
noline Margarete Vestinghaus, ušao je u trpezariju. Moć Božjih anđela je
neprimetno tekla u zidovima. Na lusteru su spokojno sijale kristalne lale.
Frakovi i dekoltei su pronašli mesta za stolom. Teslu je još uvek plašio im-
personalni izgled slugu. Po jedan uniformisani poslužitelj stajao je iza
svake stolice, da je vešto izmakne i gurne. Beli tihi kelneri su servirali:
Ostrige
Krem čorbu od artičoka
Žele od paradajza sa majonezom
Goluba sagraškom
Glaziranu šunku sa maderom
Turnedo lagipjer
Jagođc sa maraskinom
Kruške u brendiju
Šarlotu sa sladolcdom.

Čim bi poslednji gost bio poslužen, tanjiri su dizani. Trebalo je jesti
brzo. Vestinghausovi inženjeri nisu imali apetita. Kao što se dešava sa lo-
gićnim stvarima, čim su im pokazali Teslino rešenje, oni su uzviknuli:
- Pa mi smo to znali!
Oni su govorili malo. Oni su mljackali suvim ustima. Svetili su se
novom Vestinghausovom miljeniku brzim i pakosnim pogledima. Sa
izvesnom podozrivošću izgovarali su reč „kolega”. Mislili su da će pohva-
le koje njemu uskrate - njima ostati. Lična pakost se najradije pojavljuje u

148