Page 181 - Vladimir Pištalo- Tesla portret među maskama

57.

Zabljesnuto

Nikola se čudio što poznanici u Zagrebu ne primećuju njegovo sta-
nje. Čekao je da ga neko uhvati za oba ramena i prodrma:
- Ej, šta je tebi?
Začudo, to se nije desilo.
Naravno, kadenca govora je bila drugačija nego u Parizu. Lica su bi-
la - naša iica. Ali, Ijudi su učtivo, vrlo površno klizili pored njega.
- Ljudi su slijepi. Ništa ne vide. Ništa ne razumiju. Većina - učila ga
je pokojna majka.
Verovatno su domaćini pretpostavljali da slavni gost, već po prirodi
stvari, mora biti čudan.
- Ljudi su slijepi - zaključio je Nikola i izveštio se da krije svoje
stanje.
Rasejan kao vejavica, u Zagrebu je održao predavanje o londonskom
predavanju. Posle predavanja ostao je u toaletu pola sata, da se sabere. Je-
dnom ga je zvanična delegacija čekala dok je delio novac prosjacima pred
kamenitim vratima.
- Kako znate da neće popiti? - pitali su ga.
- Neka popiju.
Osim gradonačelnika Armuša i drugih zvaničnika, upoznao se sa
ljudima koji su obnavljali grad, Hermanom Boleom i Isom Kršnjavim.
Kršnjavi je imao nešto kraću bradu nego Bačelor i šetao je pegavu dogu,
sa repom nalik na pendrek. Katedrala je bila pod skelama još od zemljo-
tresa. Kao i svuda, novinari mu nisu dali mira.
- Ja se vrlo dobro osjećam među svojim zemljacima - dobrostivo se
nasmejao Nikola Tesla.
Rođaci u Lici su mu govorili o pogoršanim odnosima između Srba i
Hrvata. On se, međutim, sećao kako su se Milutin Tesla i župnik Kos-
trenčić držali za ruke u porti crkve. Zemljacima je obećao besplatnu po-

185