Page 183 - Vladimir Pištalo- Tesla portret među maskama

Tesla, portret među maskama

Tesla se osvrnuo po poznatom stanu: prašnjave draperije. Neob-
jašnjive psihe. Biljke obolele od elefantijazisa. Na slici u dnevnoj sobi su
sa istim oduševljenjem krunisali Matiju Korvina. Beli namaz je dočara-
vao suzni preliv u oku uzbuđenih.
Mladi čovek koji se borio sa zaboravom zamolio je za dozvolu da
odškrine vrata „svoje sobe”.
Istog momenta, soba je postala rezonator njegovog srca.
- U ovom krevetu umalo nisam umro.
Da, u tom krevetu je prošao kroz rastrzanje dostojno srednjovekov-
nih mistika. Bio je toliko umoran da je hteo da legne negde osam spratova
niže. Gazdarica ga je tu jednom krišom poljubila. On je drhtao i svet je
drhtao, ali umesto da se nečujno uklope jedno u drugo, ta drhtanja su se
sudarala.
Bolni povratak sećanja bio je dobar znak.
- Čitala sam o tebi u pariskim novinama - rekla mu je gospođa Var-
nai, polako kao da ga podučava.
Bila je ponosna i veoma ganuta na svoj mirni način. Njen sin je sad
lekar u Požunu.
- Da, dođe - govorila je. - Dođe... kad god može.
Koža se već kupila na njenom vratu. Ali, oči su bile žive. Oči su bile
mlade. Oči su biJe kao šine zabljesnute u pravcu beskraja.
- Zgradu parlamenta su počeli još kad sam ja bio ovde. Kad će je
dovršiti? - upitao je osmehnuti Nikola.
- Nikad - uzdahnula je gospođa Varnai, spuštajući šoljicu kafe.
Izvezao se u mirisno veče, ah, veče fenjera skrivenih krošnjama. Ti-
vador Puškaš ga je vodio na najbolji riblji paprikaš na svetu.
- Ja živim unazad - nasmejao se.
- Dobro je da si tu - nazdravljao je Puškaš hrapavim glasom. - Vrlo
je dobro da si tu.
Paganini je uglavio violinu u veliki podvoljak i najtanja žica je cičala
kao ptica. Muzika je prerasla iz setne u nezaustavljivu. Igrač sa polićem
vina na šeširu udarao se po čizmama.
Tesla se osećao kao ćovekkoji je umro. Ustao. I sada hodana mestu
gde je nekad živeo.
Ujutro je prošetao po parku.
Cela groznica ga je vodila ka ovom mestu. Bilo je to mesto epifanije
koja je ujedinila njega i Sigetija.

187