Page 186 - Vladimir Pištalo- Tesla portret među maskama

58.

San letnje noći

- A bogami sam ga se načekao - pričao je Mojo Medić.
- Prvo mi pis’o iz Londona. Ja ga tražio u Gospiću. Kažu: bolestan.
Tek najednom stiže njegov telegram iz Pešte: biću u Beogradu, dođi i ti.
Odlučio sam navrat-nanos, i lađom iz Zemuna, stig’o u Beograd. Znao
sam da je on u hotelu „Imperijal”.
Te tu i ja.
U svakom trenutku sam znao gdje je jer je o njemu prič’o sav Beo-
grad. Dok sam se ja od duga vremena vozio tramvajem, njega je u terazij-
skom dvoru odlikovao kralj Aleksandar.
Beogradske ulice s drvoredima i niskim kućama jul je učinio bes-
krajnim. Objesna dječurlija se kezila i vješala se za tramvaj. Kočijaš ih je
gonio. Gledao sam niz dugu ulicu i nagađao da li na njenom kraju ljudi
žive u prošlom stoljeću. Većina Beograđana je pamtila kad su grad na-
puštaii Turci. Stariji su pamtili baba Višnju i gospodar Jevrema, po koji-
ma su nazvali ulice.
Dok je kralj dječak hvalio Nikolin „idealno lep” srpski jezik, u Ska-
darliji sam ručao u sijenci lipe. Na zidu kafane je pisalo „teško onom ko
veruje”. Preko puta momče je na panju kasapilo pečeno jagnje. Pospani
Ciganin je podesio violinu i počeo da škripi rumunsku pjesmu.
- Ajde beži odavde - dreknuo je kelner.
- Ti si bre neki mnogo nezgodan čovek- prokomentarisao je Ciga-
nin i prestao da svira, ali nije otišao.
Onda mi se prikačio neki čupavi pjesnik. Pružio mi je ruku: ,,Ja sam
miljenik muza i majstor soneta” Raduje se, kaže, prekodrinskom Srbinu.
Kako vam se sviđa Beograd? Ovo je - pokazao mi je na red kafana - naša
prava akademija. Tu su mnoge. A postoje i druge. Pun ponosa, zlatousti
pjesnikje zapjevao:

190