Page 188 - Vladimir Pištalo- Tesla portret među maskama
P. 188

Vladimir Pistalo
          Predsjednik opštine i profesori Velike škole poveli su Nikolu na Ka-
      lemegđan. Svirala je vojna muzika. Dok se Tesla opijao pogledom na Sa-
     vu i Dunav, ja sam pokrio lice novinama i odspavao. Vrućina je popustila.
      Otvorio  sam prozor svog hotela. U njemu se gasio malinasti požar nad
      Bežanijskom kosom.  Vjetar sa Save je  svježe  zamirisao.  Čuo  sam neku
      ženu kako pjeva. Ljeskala se voda. Izašao sam u šetnju i čuo da grad sveje-
      dnako priča o njemu.
         -  Ostao je svojtljiv -  šaptao je neko.
          Vele da je u Velikoj školi rekao da njegovi uspjesi ne pripadaju nje-
      mu lično, nego našern srpskom narodu.
         -  Narodu, dupe moje -  naljutio sam se. -  Je li narod otkrio motor
      naizmenične struje? Je li narod izmislio bežični prenos svjetla?!
          Kroz otvorena vrata kafane „Dardaneli” širio se miris kojim su stari
      Grci i Jevreji hranili bogove. Miris roštilja me je pozvao da uđem. Sudario
      sam se s nekim ošišanim dječakom koji je iz kafane nosio vrč piva. Dječak
     je pao i prolio pivo. Bacio sam srebrnu paru na sto. Ona je zatreperila kao
      leptirica i dječak ju je smirio između palca i kažiprsta.
          Unutra je na zidu visila slika čovjeka žarkih očiju. Pod slikom je sta-
      rim  pismom  pisalo  „gospodin  Sava  Savanović”.  Na  drugoj  fotografiji
      grupa ljudi u šubarama pozirala je pored ubijenog tiranosaurusa. Ispod je
      pisalo:
          Georgiju Jonel -  Đorđe Janković, Negotin,  1889.
          Amaterska trupa davala je pređstavu Devet Jugovića. Rumeni mom-
      ci su deklamovali pod svjetlucavim kalpacima. Za to vrijeme dva pjesnika
      su se posvađala oko toga ko će prvi umrijeti i nadvikivali su jedan drugog:
          -  Divan ću ti nekrolog održati!
          Preko stolova mi je mahnuo „majstor soneta” koga sam sreo u Ska-
      đarliji. Sve je bilo puno, pa me je ćelavi gospodin pozvao za sto.
          -  Vi ćete? -  upitao me je kelner.
          Uzevši me pod svoje okrilje, zelenooki ćelavac je naredio kelneru:
          -  Donesite gospodinu nešto konkretno.
          Okanuvši se Kantovih dimova i magli, kelner mi je donio lakat du-
      gačku vješalicu.
         -  Tako! Tako! -  odobrio je gospodin.
          Pružio mi je ruku i predstavio se kao Bandi  Fornoski,  srpski vice-
      konzul u Bukureštu.  Učeni Fornoski mi je otkrio da je „Standard”, gla-
      snik  konzervativne  partije  Engleske,  predložio  da  se  Srbija  podijeli

      192
   183   184   185   186   187   188   189   190   191   192   193