Page 193 - Vladimir Pištalo- Tesla portret među maskama

Tesla, portret među maskama

- Nije ,,šta” - viknuo je Vestinghaus u Teslino veliko uvo. - Nego
,,ko”?
- Pa ko? - viknuo je nazad Tesla.
- Pa mi!
- Naravno, „Dženeral elektrik” je dobio deo kolača - iskrivio je usta
pričljivi Gano Dan. - To mora. Pierpont Morgan stoji iza njih.
Vestinghausove oči su dečački zasijale:
- To je to, Nikola. Ovo je kraj. Pobedili smo.
Tesla sepretvorio u mačka. M ačakje skočio ispod kreveta, zgrabiopetla
za vrat i udavio ga.
- E sad bih voleo da se odmorim - uzdahnuo je Nikola.
- Nema vremena za odmaranje - svirepo je šapnuo Vestinghaus i
zaškrgutao zubima. - Nikad!
Zatim je užurbano dodao:
- Nek Gano odveze stvari u hotel „Gerlah”. Mi ćemo proslaviti u
„Seriju”.
Tesli se odjednom učinilo da je škripa tramvaja u Vitmenovom gra-
du deo velike pesme. Kad je prvi put došao u Ameriku, izgledalo mu je da
je ova zemlja stotinu godina iza Evrope. Pod utiskom Vestinghausovih
vesti, on je poverovao da sad Amerika prednjači koracima od sedam mi-
lja. A on, Nikola Tesla, bio je deo Vitmenove pesme. Nemo je jurio ispred
promene, kao slepooka figura na pramcu broda.
Kad je uniformisani portir zatvorio vrata „Šerija”, Nikola se osetio
kao miš koji je ušao u klavir. Tišina se prođubila kao zev. Vladala je atmo-
sfera umirujuće sigurnosti. Diskretni mirisi pečenja i garnirunga bili su
interesantniji od mirisa cveća na stolovima. Ogledala su olujno odsijava-
la. Escajg se caklio među uštirkanim tijarama na stolu. Led je čangrljao u
srebrnim kanticama i iskrio u čašama.
Slavnog došljaka iz Evrope okružila je brza galaksija kelnera.
- Ovamo, molim vas. Ovamo!
U separeu, grupa ljudi sa pravim leđima i junačkim sedinama uvež-
bavala je prijateljske osmehe.
- Bankari! - šapnuo mu je Vestinghaus. - Naši novi investitori.
Pri vrhu stola, Tesla je zapazio par lica iz herbarijuma, unuke holan-
dsko-engleske elite sa početaka grada.

197