Page 189 - Vladimir Pištalo- Tesla portret među maskama
P. 189
Tesla, portret među maskama
između Austrije i Bugarske. Jesam li ja to znao? Ne, nisam znao. Dodao
sam:
- Ja ne znam ni ko je Sava Savanović.
- Veoma slavan čovek - odgovorio je Fornoski tajanstveno.
- Je li on bio pjesnik? - nagađao sam.
Fornoski je podigao ruku:
- Pesnik on nije bio. Njegova delatnost je druge prirode.
- Pa šta je bio?
- Vampir je bio - odgovorio je vicekonzul umilnim glasom.
Dok su se napolju vjerovatno dimovi pretvarali u mačke a mačke u
dimove, Fornoski mi je, sa onim južnjačkim akcentom, ispričao o rudni-
cima kalaja koje je u Rumuniji otvorio sa svojim mladim prijateljem,
knezom Vibeskuom.
- To je slatka para - zaključio je i nakezio se kao panter.
- Lijepo - rekao sam.
Mnogo ljudi je čekalo na mjesto. Fornoski se nije ni oprostio a kel-
ner se mašio za naslon:
- Ne treba vam ova stolica?
U tom istom času za Nikolu je beogradska opština pripremala
večeru u Vajfertovoj pivari. Pjesnik Laza Kostić je za tim stolom sjedio ra-
zrogačen k’o da su ga spasili iz brodoloma. Bilo je previše pjesnika, epskih
nagvaždala i praznoslova. Ostarjeli Jovan Jovanović Zmaj je u Nikolinu
čast izgovarao stihove:
Ne znam štajejel’ suština
II to čmi sama mis’o
Čim smo čuli dolaziš nam
Odma’ si nas elektris’o...
Starom pjesniku je drhtala brada. Visoki Amerikanac se sagnuo i
poljubio ga u ruku. Svi su plakali. I dok su se oni zalivali suzama, ja sam se
u fotelji u foajeu češao od dosade. Odmaknuo sam zavjesu i vidio da pro-
kapava kiša.
- Koliko je sati? - upitao sam konobara.
- Pola jedan - odgovorio je dječak kroz nos.
Kiša je kucala kao hiljadu satova.
193