Page 190 - Vladimir Pištalo- Tesla portret među maskama
P. 190
Vladimir Pištalo
Konačno čulo se kloparanje kočije i glasovi. Grupa ljudi je ušla u hol.
Bio mi je okrenut leđima jer se opraštao sa brkatim Androm Mitrovićem.
(Svima sam im zapamtio imena k’o da su mi rodbina.) U času kad se
okrenuo, ja sam ustao. Prišao je. Mirisao je na ljubičicu. Poljubio me:
- Đe si, moj kralju valcera?!
Gledam je li ga Amerika promijenila:
Uvijek energičan, uvijek umoran.
- Što si tako smršao? - zabrinuo sam se.
- A što si se ti opet uđebljao?
Protrljao sam stomak, sve gledajući u njega. Bademaste oči su
omekšale i usijale se. Tek sad sam mu izrazio saučešće. On je zatreptao i
odmahnuo rukom. Rekao sam mu da predajem u gimnaziji, da je profe-
sor Milan Sekulić, autor električne lopte, umro, a da su svi naši, Jovan
Bjelić, Nikola Prica pa čak i Đuro Amšel našli poslove i poženili se. Onda
sam uzdahnuo:
- Baš sam se danas dobro nadosađiv’o.
- Ja nisam! - odvratio je on i prsnuli smo u smijeh.
- Kakav je naš kralj Aleksandar? - želio sam da znam.
- Bezbrad.
- 1 kakav još?
- Dežmekast.
Izašli smo da prošetamo. Nozdrve nam je dražio miris prašine posli-
je kiše. Zanijeti u razgovor plivali smo kroz miomiris Ijetnje noći. Umjes-
to o kralju, navalio je da mi priča o Zmaju Jovi Jovanoviću. Najviše je kod
njega cijenio bezazlenost. Cijela pjesnikova porodica je poumirala, rekao
je bolećivo. A Zmajeve oči su blage i iz njih „duša progovara”.
Od spavanja nije bilo ništa. Rekao mi je, šta ono bješe... Da bi volio
da prevede Zmaja na engleski, ali ne zna nikoga ko bi mu pomogao oko
prevoda.
Pitao sam ga da li se sjeća Nenada i Vinka Alagića.
- Da - rekao je - to su mi rođaci.
- Nenad je ubio Vinka zbog naslijeđa - obavijestio sam ga. - Godine
je proveo u tamnici. Žandari su prikliještili njegovu bandu pod Bioko-
vom i ranili ga u stomak. Izdahnuo je u mukama u pećini, kao vuk.
- U f- rekao je Nikola.
Ostavili smo se novosti i pričali o prošlim danima.
194