Page 237 - Vladimir Pištalo- Tesla portret među maskama
P. 237

Tesla, portret među maskama
     tlarnici usred zgrada su obavezni, ali se za par meseci pretvaraju u groblja
     golubova i smećare.  Da, postoje protivpožarna pravila, ali u tenamenti-
     ma ljudi lepe knjige, štave kože, prave šešire. Da, sad je moderna arhitek-
     tura inspirisana uticajima Turske, Rusije, Japana. Tačno je da sam počeo
     sa neoromantičarem Ričardsonom, i da sam se divio oranementima Sali-
     vena, ali se držim renesansnih uzora.
         I tako to...
         Vajt je projektovao hidrocentralu pod gigantskim zavesama od pe-
     ne. Tada je rekao Tesli:
         -  Voleo bih da posle Nijagare još nešto uradimo zajedno.
         Pošto su obojica bili zauzeti, meseci su prošli u mimoilaženjima:
         -  Sledeće nedelje!
         Kad je Sara Bernar gostovala u Njujorku sa svojom predstavom Iziel.
     Džonson ju je pozvao na večeru. Na toj večeri, Tesla je predstavio Vajta
     Svamiju Vivekanandi.
         -  To vi anđela s đavolom upoznajete? -  nakezio se Vajt.
         -  Sledeće nedelje svakako!
         Prošlo je par meseci.
         Konačno u avgustu su proveli vikend u gradiću Njuportu u Rod Aj-
     lendu. Obala sa jedrima je izgledala kao impresionistička slika. Zamkovi
     su se takmičili u velelepnosti. Mermer je blistao sred travnjaka. Travu su
     opreznim korakom gazili paunovi. Laste u frakovima sletale su pod stre-
     he  milionerskog doma.  Valovi  su se  razbijali  o crno  stenje  pred vilom
     Brejkers.
         -  Sedam miliona -  šapnuo je uglovima usana Stenford Vajt, pretva-
     rajući se da gleda okean. -  Sedam miliona je Vanderbilta koštalo ovo za-
     dovoljstvo.
         Gledali su smiraj iz niša od pruća pred vilom. U sedam ih je batler,
     nadmen kao venecijanski dužd, zamolio da uđu. U hodniku dva grifona
     su rikala na nekakvu urnu sa divljim kupusom. Vajt i Tesla su se natenane
     presvukii. Blistajući uštirkanim prsima, sišli su pođ naslikano nebo u ho-
     lu. Tu su visili džinovski bronzani lusteri sa po šesnaest mlečnih lampi.
     Stepenište je bilo rađeno po ugledu na Parisku operu.
         Ružičasti numidijski i zeleni italijanski mermer ukrašavali su zido-
     ve. Kamin u biblioteci, nalik na Julijin balkon, prenesen je iz šesnaestove-
     kovnog  francuskog  zamka.  Hlad  je  bio  iz  tog  džinovskog  kamina.
     Dosadne stare bronze očajavale su po stolovima.

                                                             241
   232   233   234   235   236   237   238   239   240   241   242