Page 232 - Vladimir Pištalo- Tesla portret među maskama

Vladimir Pištalo
- Slušaj - ipak je planuo argumentovani paničar. - Iza Ađamsa je
sultan Vol strita Džej Pi Morgan! Ogromna moć bi stala iza tebe.
- Ideje ne dolaze kad radiš za novac. A nadiru kao Nijagara kad sam
slobodan.
- ... Od ograničenja zdravog razuma? - upitao je Džonson.
Zatim je Džonson skinuo cviker sa velikom prisebnošću:
- Ti si odbio novac. A jesi li čitao o Markoniju?
- Markoni je izgubljena ovca u šumi.
Džonson se uspravio:
- Ta igubljena ovca radi s londonskim „Lojdom”, jednom od tako-
zvanih institucija koje ti prezireš.
- Ali - dodao je Tesla - oni ne znaju koju frekvenciju koriste. Ne ra-
zumeju ulogu Zemlje u prenošenju poruka.
- Ali pokušavaju... - Robert je lupnuo cvikerom o sto.
- Slušaj - rekao je Tesla nestrpljivo. - Hiljade su videle moje bežične
eksperimente u Sent Luisu. Pregledao sam Markonijev patent. Signali su
opisani kao da su postignuti Hercovim talasima. A nisu. On koristi moj
sistem.
Tesla je ostao zauvek talac neodgovornog čuda. Svemir je odlučivao
umesto njega. Ipak... on je imao mala krilca na slepoočnici. Njihovim ti-
tranjem je osećao opasnost. Još se nije sasvim podigao talas neprijatelj-
stva, ali je mogao namirisati nepoverenje, zametak teskobe.
Džonson je proverio da li je ogrebao cviker. ITuknuo je i zagrebao
staklo noktom, zatim ga je protrljao jagođicom palca.
- To što si ti zabio glavu u pesak kao noj - doći će ti glave - nastavio
je suzdržanije. - Edison se sprema da se udruži sa Markonijem. S njima je
i Pupin. Tu je Karl Hering iz „Električnog sveta”. Redžinald Fesedsen. Lu-
is Stilvel, Čarls Štajnmec, Elajšu Tompson.
Tesla je ostao okrenut prozoru.
Njegovo novo susedstvo, na granici kineskog grada, bilo je podelje-
no između bučnog ruma i tihog opijuma. U susedstvu je vladala jen-jen,
žeđ za opijumom. Tu su đakoni i profesori matematike trošili dvadeset
centi dnevno na zrno opijuma veličine graška. Pred kućom, bledi čovek s
podočnjacima mu je jednom objasnio:
- Pijanac će zaklati sopstvenu mater. Pušač opijuma - nikad.
Džonson je gledao u mršava pleća pesnika elektriciteta i slušao u šta
se to pretvara tišina oko njega...

236