Page 236 - Vladimir Pištalo- Tesla portret među maskama
P. 236

Vladimir Pistalo
          On je mrzeo puritance i moralne reformatore i tvrdio da će mu doći
      glave. Sa uzdržanim gađenjem je pričao o omiljenoj sopranistkinji svoje
      majke, Dženi Lind, koja je odbijala da peva u Italiji i Francuskoj iz ,,mo-
      ralnih razloga”.
          -  Ja sam dobar otac -  poverio se Tesli. -  Pošto nemam vrlina, to pri-
      pisujem isključivo instinktu.
          Predstavio je Tesli lepog sina i dve bezdušne odlikašice. Njihove kla-
      virske vežbe i latinske deklinacije nadgledala je savršena majka. Betsi Vajt
      je bila uspravna, umorna od besprekornosti. Njeno englesko lice bilo je
      negde na sredini između žabe i vile. Betsi je imala i mozga i duha, ali su
      njena hrana ipak bile  konvencije.  Svakodnevni humor i istina bili bi za
      nju prejaki začini. Lepa glava se stalno  osmehivala pa niste znali kad je
      bolesna ili umorna ili besna. Da li je okrutna bora u uglu usana bila znak
      prkosa  ili samoprezira?  Nikad nije pokazivala da zna ono  što  ceo grad
      zna.
          Kad je  bila  sama,  stvarnost je  nestajala  u  njenim  ružičastim  mo-
      litvama.
          -  Neka me voli! -  molila se usrdno. -  Neka me voli!
          Katarina Džonson joj je jednom dotakla leđa i trznula se: Kako ste vi
      napeti! Ponekad bi se leđa koja su nosila teret tolikih briga ukočila i Betsi
      se oporavljala uz pomoć maserke.
          Njen muž je vukao za sobom plamenu šesnaestovekovnu senku.
          -  Benvenuto Čelini.
          -  Đavo -  govorili su:
          Stenford Vajt je prenosio venecijanske palate u Ameriku. Kupovao
      je nameštaj, ćilime i tapiserije za američke kraljeve čelika i uglja, za koje je
      grbačio Teslin prijatelj Stevan Prostran. Pored poseda na Long Ajlendu,
      irnao je stan na Gramersi parku, Garden Tauer Svitu i još jedan u Zapa-
      dnoj  55.  ulici.  Vajt  je  gomilao  knjige,  bronze,  slike  i  gole  skulpture.
      Uprkos priči zavidljivaca -  sve su to bili originali. Iza elektronskih vrata
      na dugme nemi hrtovi su lajali sa florentinskih tapiserija.
          Vajtova crvena kosa je gorela. On je govorio pomalo ududučeno, sa
      brkovima ufitiljenim  kao dva plamička. Rečenice je često završavao sa ,,I
      tako to...”.
          ...  Da,  čitav herojski  Njujork je  počeo  sa  Bruklinskim  mostom  -
      pričao je Vajt. -  Da, tenamenti su regulisani, na papiru ako već nisu  u
      stvarnosti. Minimum kiseonika treba uvesti u slepe delove zgrada. Sve-

      240
   231   232   233   234   235   236   237   238   239   240   241