Page 234 - Vladimir Pištalo- Tesla portret među maskama

Vladimir Pištalo
ke, slike i silu, koja će veselo okretati zamajce mašina na bilo kojoj tački
Zemljine kugle. Prenosiću melodije...
Ipak, između osetljivog unutrašnjeg uva i bolne slepoočnice Nikola
je osećao talas neprijateljstva. Zametak teskobe. To je titralo u vazduhu.
Revija „Javno mišljenje” je pisala: Činjenice o Teslinim otkrićima su
proste i malo ih je, doksu bajke ispredene oko njih brojne i ekstravagantne...
Profesor Pupin sa Kolumbija univerziteta je tvrdio da je Teslina na-
duvanost kao kanta koja odjekuje:
- Dong! Dong! Dong!, baš tako odjekuje - žovijalno je potvrđivao
Pupin.
Stručna štampa je postajala nervozna. Kolege, a naročito suparnike
nervirala je Teslina tendencija da živi iznad svojih mogućnosti i da vidi vi-
zije kao dovršene projekte.
On je osetio Robertovu ruku na ramenu:
- Zapamti šta su rekli ludom i sjajnom Ludvigu Bavarskom.
- Šta? - upitao ga je pronalazač sklanjajući ruku sa ramena.
- Nema sreće van ljudskog reda...
Tesla se zagledao u Roberta vizionarskim pogledom...
- Zapamti, druže - besplatna energija!
Tesla je ove reči popratio osmehom nadahnute slabosti i više istine
kojem se ne može odoleti. Bljesak tog osmeha se uvećavao kao titranie
Teslinog oscilatora. Nikolino lice je poprimilo polunadahnut, polumu-
čenički izraz, koji je jedio njegovog oca. Zar nije Vivekananda rekao da je
duša pijani majmun kojeg je ujela škorpija? Sastrahom, Robert se zagle-
dao u osvetljene daljine, paučine i bajke u njegovim očima. Zajedno sa
neodbranjivim šarmom, osetio je oreol čudaštva i samoće oko prijatelja i
bilo mu ga je žao.
I čitalac se, svakako, već zabrinuo za njega.
Osmeh je nastavio da se izliva. Taj osmeh kojizna svaka žena koja je
imala muža alkoholičara. Bio je to beatifikacijski osmeh. Osmeh beznad-
nog kockara, pred kojim je popuštala Teslina majka.

238