Page 295 - Vladimir Pištalo- Tesla portret među maskama

89.

Brodovi koji tonu

Uzmi moj savet i nikad nepokušavaj da izumiš išta sem sreće.
Herman Melvil

Stenford Vajt je obećao da će obezbediti školovanje za Stevana Pros-
trana „preko jedne pobožne babe”.
- On poznaje pobožnu babu?
Tesla je zaista bio šokiran.
- Do viđenja, oče! - čuo je na rastanku.
- Do viđenja, Stevane.
Dečak je otišao, pušeći i beslušno pevušeći:
- Aaaj kulu gradim a kamena nemam, aaaj kulo moja suzom sa-
građena...
Tesla je gledao u njegov potiljak. Kad se vratio u „Valdorf Astoriju”
čekao je da ga posete ElifasTemanac, Vilđad Sušanin i SofarNamaćanin.
Jovovi prijatelji.
Umesto toga ga je posetio žalosni Stenford Vajt. Gorući grm mu je
tinjao na glavi. Vajt je prisilnom mirnoćom obuzdavao drhtanje.
- Šta radite? - pitao ga je Tesla.
- Pijem pehar života - odgovarao je Vajt neutešno. - I berem cvet
zadovoljstva.
Jeo je iz čistog razuma a pio iz njegovog nedostatka. Potreba za
prvim pićem dolazila je sve ranije.
- Aaaaaaaj - zavijao je u sebi Stenford Vajt.
Njegovo lice je bilo mirno, ali i njegova glupa duša... Dosadna duša.
Slaba duša. Duša je jaukala sve jedno isto:
- Da sam to prodao, to bi prepolovilo moj dug...
- Samo dve nedelje pre prodaje... - bodro su se nadvikivali njujorški
ogovarači.
- Požar u skladištu Stenforda Vajta.

301