Page 296 - Vladimir Pištalo- Tesla portret među maskama
P. 296

Vladimir Pištalo

         -  Izgorele tapiserije, skulpture i slike.
         -  Neosigurano blago od trista hiljada dolara otišlo u dim.
         -  Da sam to prodao,  to bi...  to bi prepolovilo moj  dug -  mucao je
     Stenford Vajt.
         Tesla se dobro sećao vremena kad mu je laboratorija gorela. Par noći
     nije mogao da spava. (Najgora su bila jutra.) Krenuo bi da teši arhitektu a
     onda bi se, ne primetivši, vratio na bolnu temu Vardenklifa.
         Veliki projekat, istkan od krvi, srca i snova, umirao je na njegove oči.
         Njujork se već otimao u vazđuh. Njujorčani su postajali izviđači nad
     oblacima, slični pticama i anđelima. Ljuđi su govorili o poeziji nebodera.
         A naši prijatelji su bili kao dve bebe od kojih jedna plače zato što je
     gladna a druga zato što joj je hladno.
         Ucveljeni Vajt je slušao Tesline žalopojke,  koje su trebale da budu
     tešenje, sa anđeoskim strpljenjem. Sedeo je ududučen. Njegovo lice je bi-
     lo crveno kao da je izgoreo na suncu. Iskolačio je plave oči. Izraz tog lica
     nije mogao sakriti koliko je dosadno naknadno biti u pravu.
         -  Svi smo vam govorili -  prozborio je on -  da prihvatite Edvard Din
     Adamsovu ponudu. Da ste je prihvatili, sad biste imali sav novac koji je
     potreban za dovršetak Vardenklifa.
         Duboka bora se urezala među Tesline obrve.
         -  Ućutaću! -  tmurno je obećao crveni đavo i ispio, žmureći.
         -  Ništa mi ne ide od ruke -  zaključio je, vraćajući čašu na sto.
         I posle požara u skladištu, Stenford Vajt je živeo u svom malom pa-
     klu uživanja. Taj raskošni i udobni lični pakao postajao je sve manji. Nje-
     gova cura, mlada Evelin Nesbit, uđala se za milionera iz Pitsburga Herija
     Toua.
         U vreme sreće, on joj je govorio:
         -  Hajde da se volimo tako da neko ko prođe ovuda posle sto godina
     oseti vibraciju na ovom mestu i zadrhti.
         To  joj  je  nekad govorio.  Čežnja  mu je  parala  utrobu.  Prevarenog
     prevaranta je šokiralo ponašanje njegove drage:
         -  Evelin -  čudio se -  Evelin, do sada si uvek imala stila. A sad pred
     kraj -  odjednom -  nemaš?!
         -  Više nije važno -  odgovorila mu je ona srcolikim ustima. -  Sad je
     gotovo.
         On je odgovorio:
         -  Varaš se. Sad je najvažnije.

     302
   291   292   293   294   295   296   297   298   299   300   301