Page 299 - Vladimir Pištalo- Tesla portret među maskama
P. 299

Tesla, portret među maskama
         Razbivši čelom tanjir, u samrtnom hropcu, Stenford Vajt je pao pra-
     vo na naslovne stranice njujorških novina. Njegova se tragedija, baš kao i
     nedavno ubistvo na srpskom dvoru, pretvorila u bulevarsku farsu. Ubr-
     zo, Edisonovi nikelodeoni su urbi etorbi prikazivali film o njemu. Derani
      u publici su rzali i smejali se.
          Otmeni Njujork se zavrteo u karnevalu hipokrizije.
          Društvo je pokazalo razumevanje za nestabilnost i ljubomoru ubice.
     To  što  Touov život  nije bio  primerniji od Vajtovog odnekud nije  bilo
     važno. Njujorško društvo koje je nekad volelo Vajta napravilo je mental-
      ni luping i odlučilo da se zgrozi nad njegovim životom koji, ruku na srce,
      nije bio nepoznat ni usamljen primer.
         -  Sahraniće me babe zaljubljene u svoje popove -  oduvek je šaptao
      tuberkulozni prijap.
          Hipokriti su opet šaptali kako je pokojnik bio crveni pan koji je ska-
      kao kroz  život za putokazom  svoga  uda.  Vajtova  „moralna nepouzda-
      nost”  se  prenela na poslovnu  sferu.  Počelo je da se  šuška da je ostatak
      njegove  čuvene  renesansne kolekcije pun  falsifikata.  Malo je  ljudi bilo
      spremno da bude viđeno na sahrani. Čak se ni Katarina Džonson nijepo-
      javila.
          Tesla je bio jedan od desetak ljudi koji su stajali pored rake na toploj
      kiši prvog dana jula.  Mrmljanje sveštenika slivalo se sa mrmljanjem  po
      kišobranima.
          Lopate zemlje počele su da gruvaju po kovčegu.
          Tesla je čuo kako Vajt govori:
          -  Erotika je nekaenergija ili tajna sa kojom čovekželi da se pomeša.
          Nove lopate su gruvale po kovčegu.
          -  Volim kad mi žena prvi put pokaže sveta mesta na svom telu -  go-
      vorio je Vajt.
          Lopate zemlje...
          Tu su bila Vajtova  deca.  Bolna leđa njegove žene Betsi bila  su  us-
      pravna. Bile su tu sluge, nepoznata devojka koja je plakala i par novinara
      hijenskog izgleda. Propao je Vardenklif, najslavniji projekat veka, ubijen
     je njegov arhitekta, koji je slavio život.
          -  Kad bih doživeo udruženu snagu svih orgazama koje sam doživeo,
      ništa od mene ne bi ostalo! -  čuo je Nikola Stenfordov glas. -  Kao Zevs ija
      sam uvek hteo da budem labud i bik i zlatna kiša.
          Hladnoća i toplota su opet zamenile mesta.

                                                             305
   294   295   296   297   298   299   300   301   302   303   304