Page 298 - Vladimir Pištalo- Tesla portret među maskama

90.

Labud i bik i zlatna kiša

I onda, ceo Njujork je čuo vest.
Hari Tou je ušao u krovni restoran u Medison Skver Gardenu, sa
krivim osmehom, stežući revolver sa bisernom drškom. Njujorška noć,
puna odjeka, mirisala je na pivo i znoj.
Sirotinja je spavala na krovovima na Louer Ist Sajdu. U ringovima
bokseri su se mlatili golim pesnicama po pedeset rundi. Gonjen senkom
u svom umu, Tou je škiljio i znojio se limunastim znojem.
Stvari su počele da se vrte. Restoran Medison Skver Gardena pretvo-
rio se u Malstrom.
Uštirkani stolovi, kristal, srebro i ljudi slili su se u jednu mlečnu
mrlju. Žagor je bio nesnosan i trebalo ga je prekinuti. Tou je ljubazno
uklonio kelnera koji mu je bio na putu. Sa Vajtom je sedeo Teslin prija-
telj, simbolički pesnik Džordž Silvester Virik. Tou je ignorisao Virika. On
je užurbano prišao Vajtu i iz blizine mu opalio u vatrenu kosu.
Pucanj je zaglušio grad.
Bljesak je izbrisao ljudska lica.
Žagor je prestao.
Osmehujući se kao da mu hirurg ušiva usnu, Tou je napustio resto-
ran. Vajt je čelom razbio tanjir. Njegova riđa kosa obojila se krvlju. Za-
glušen od pucnja i udara, arhitekt se uhvatio za uštirkani stolnjak, među
kricima i čangrljanjem ispuštenog escajga.
Novine su pisale o omorini te noći u krovnom restoranu, pisale su o
strahu dama i o biserom optočenom Touovom revolveru. Pisale su o
skandaloznom Vajtovom životu.
- Moj Benvenuto Čelini - zaplakao je Tesia kada je čuo.
Zatim je šapnuo:
- Milioneri ubijaju umetnike.
U tom mišljenju naš junakje bio usamljen.

304