Page 328 - Vladimir Pištalo- Tesla portret među maskama
P. 328
Vladimir Pištalo
Nešto je režalo iz mraka: strašno!
Nešto je vrištalo u svesti: strašno!
Stevan Prostran, Teslin posinak, Teslin „srpski siuga”, postao je so-
lunski dobrovoljac i poslao mu dopisnicu preko Crvenog krsta.
Engleski vajari i nemački slikari potrčali su kroz ekspresionističke
dimove i poentilistički svet šrapnela. Kao Kemler, vojnici su se znojili
krvlju. Bergson i Niče su drhtali među zagušljivcima i plikavcima.vU ro-
vovima je silovan i rastočen ljudski lik./
- Kad bi ljudi mogli da naškode bogovima, da ii bi to učinili? - pitala
je Katarina Džonson.
U Njujorku, Nikola Tesla je svakodnevno gledao kako se jata u letu
razvlače i skupljaju nad bibliotekom. Zviznuo bi. Golubovi bi mu sletali
na ruke i na obod šešira. Dok je semenje frcalo iz njegovih ruku, padalo
na kamen, padalo u trnje, i na plodno tlo, kao u Hristovoj paraboli, mi-
slio je na mrtve automatone u Srbiji, Nemačkoj, Belgiji, Francuskoj.
- Mogu li se žaliti zle budale? - pitao se, i odgovarao:
- Mogu!
Bilo mu je žao te prljave gamadi, tih bezdušnih varalica. Bilo mu je
žao ljudi. Bilo mu je jako žao i starih. I male đece. Svega što živi.
- Za duše utopljenika treba ptice hraniti - govorila je njegova majka
Đuka.
- Za duše... treba ptice hraniti - ponavljao je Tesla.
- Za duše...
Da bi skinuo krivicu sa čovečanstva naš sentimentalni pozitivist je u
žurnalima pisao da su ljudi mašine od mesa, kojima vitlaju velike sile.
Ljudi nisu imali duše. Imali su pleća sa kojih je pala moralna odgovor-
nost. Svaki ljudski automat bio je nesvesno đule. Planeta ga je nosila oko
sunca znatnom brzinom od devetnaest milja u sekundi. Brzina tela auto-
matona je šezdeset puta veća nego brzina projektila ispaljenog iz najvećeg
nemačkog topa ikad napravljenog. Kad bi planeta iznenada stala, svaki
čovek bi bio ispaljen u prostor snagom dovoljnom da projektil težak
šezdeset tona baci na daljinu od dvadeset osam milja.
. Svi smo mi ispaljeni, ali kud? „
334
