Page 378 - Vladimir Pištalo- Tesla portret među maskama

120.

Avetinjski taksi

Zavese su zavile njujorške kule. Vetar je lokve bičevao kišom. Mar-
tovski povodanj je bio brži od brisača. Voda se slivala preko šoferšajbne
kao ulje. Oslepljen pljuskom, Tesla se vraćao u hotel. Vetar mu je izvrnuo
kišobran tako da nije video taksistu koji nije video njega. Taksista nije čuo
sopstvene kočnice.
Neme gume su kliznule po vodi.
Udar je odbacio starca pet metara. Leva cipela je preletela ulicu i
završila u žardinjeri. Tek što je otvorio vrata, taksista je bio mokar.
- 1 dupe mi je bilo mokro- vajkao se uveče, sa nogama u toploj vodi.
Ugledao je starca belog kao da je skuvan u lokvi punoj treptavih
kružića.
- Mama mia! - zakukao je on umesto ćutljivog Tesle.
Starca je podigla vlasnica obližnje draguljarnice, Marija Ganc. Tak-
sista je prosuo vodu iz cipele i pružio je Tesli. Objašnjavao je elokventnim
rukama da on ništa nije kriv. Mokri prolaznici su raširili kišobrane nad
njima.
- Možete li?- pitali su.
- Pustite - mumlao je muklo starac. - Pustite me.
- Hoćete li u bolnicu? - saučesnički je šapnula gospođa Ganc.
- Samo me odvezite u hotel - mrmljao je uporno Tesla.
U hotel ga je odvezao isti vozač koji ga je udario. Italijan je malom
šakom grabio svoje srce i Teslino rame. Ranjenik se mrštio dok su ga tak-
sista i portir u kabanici unosili u hotel. Dva dana je nastojao da u duhu
prevaziđe bol.
- Nije mi ništa! - ponavljao je.
Potpuno nepretenciozan i time ozbiljniji, hotelski lekar se nije
složio:

384