Page 381 - Vladimir Pištalo- Tesla portret među maskama

Tesla, portret među maskama

Zimogrožljiva od usrdnosti, Agnes je sedala na bolesnikovu postelju
i sećala se kako ih je Teslin kočijaš vozio kroz duboke senke parka.
Klipete-klop!
- To je bilo mirnije doba - uzdisala je Robertova kćerka.
Nije mu priznala da se tada bojala njegovih užarenih očiju.
Pored Tesle, Agnes je posećivala i drugog bolesnika.
- Dobri moj Džonson - šaptao je Tesla. - Kako je on?
Tatu su bolela krsta. Jeknuo bi kad ustane ili prekrsti noge. Žalio se
da su artritis i kašalj najgora kombinacija jer živ nije smeo da se pomeri a
onda bi kašalj- rikavac počeo da ga trza.
Sa lažnom vedrinom Agnes je primećivala da tata ponekad ne može
da se seti neke reči i - čo\ fek od belles lettres - okleva ponižen staračkom
zaboravnošću.
On je pre par godina imao blaži srčani napad. Posle toga se osećao
kao da je od stakla. Zastao bi nasred ulice i ne bi smeo ni napred ni nazad:
- Bojim se da ću se rasprsnuti kao mehur od sapunice - kukao je
Robert.

387