Page 379 - Vladimir Pištalo- Tesla portret među maskama

Tesla, portret među maskama
- Nagnječen grudni koš! - presudio je on. - Tri polomljena rebra.
Upala pluća!
Što je bio stariji, Tesla je manje podnosio da mu protivreče. Zar on
ne oseća svoje telo? Dvaput se davio, jednom mogao biti živ skuvan, drugi
put umalo da izgori. Lekari su najmanje triput dizali ruke od njega.
- Nolli me tangere! - naredio je.
Počeo je da provodi sate i sate u društvu usamljenog pauka. Paukove
noge bile su tako tanke kao da ih je sam istkao.
Svako malo su dolazile nesvestice.
Sevanje na nebu nadmetalo se sa sevanjem neona. Sevalo mu je u re-
brima. Sve je sevalo.
Nebo bljutave boje bilojeprošarano svetlima. Munje supalacale i htele
da ga liznu. Nikola je plakao i istovremeno se smejao strašnim smehom.
- Hteo si prometejsku svetlostl Evo ti svetlost - govorio mu je glas iz
munjine.
Plakao jegrohotom. Bioje usamljen, najusamljeniji čovek nasvetu. Bio
je toliko usamljen da se obradovao kad se na nebu nazrela strašna silueta,
kad su zašuštala krila i kad mu je orlušina pala na slabine.
- Zdravo, jedini prijatelju.
Oraoje zabio kandže u njegovu jetru.
Teslaje urliknuo grohotom.
Dvostruka munja se isplazila. Tesla se nakezio i ona se odbila od njego-
vih zuba kao od ogledala. Planina Kavkaz se zatresla.
- Pusti me! - šapnuo je.
Orao nije imao oči ptice, imao je Ijudske oči. Orao je podigao krvavi
kljun i nezlobivo žmirkao. Nikolaje kriknuo tako da se čitavo nebo osvetlilo
munjama. Da, bile su to Ijudske oii, poznate oči...
Oči njegovog brata Daneta.
Kroz sevanje je zvonio telefon i izvlačio ga iz košmara.
- Kako ste? - pitao ga je Gernsbek.
Tesla bi napaćeno šaptao u slušalicu:
- U bolesti nije najgore što ne možeš ispuniti zadatke, već što ti se za-
daci čine besmisleni.
Dođatni bol mu je pričinjavalo to što je bio svedok sveta koji nije
imao smisla.
- Izgoreo Hindenburg. - Pa šta! - ljutio se starac, sećajući se „Titani-
ka”. - Otkriven Pluton. Razbijen atom. Pa šta?

385