Page 67 - Vladimir Pištalo- Tesla portret među maskama

Vladimir Pištalo

vao je bosanske pesme. Dugo je držao jednu notu, zatim bi se njegova
melodija sa olakšanjem prelomila, samo da bi se uskoro zadržala na dru-
gom, jednako bolnom tonu.
- Bože, ovo kao da zubobolja pjeva! - pomislio je Nikola Tesla. -
Koliko bola u svemu ovome! I u hvalisanju, i u veselju!
*

Čim bi se muško dete rođilo u Vojnoj krajini, ono je upisivano u
puk. Nikola Tesla je, samim rođenjem, pripao Prvoj ličkoj regimenti -
pukovniji i Medačkoj kompaniji - četi broj 9. Novorođeni je zaveden u
vojnu jedinicu mesta gde mu se rodio otac. Kao što je poznato, Nikolino
ime je unapred pridruženo dugom spisku popova i oficira u porodici.
Dužnost Nikolinih predaka bila je da drže vojnu granicu prema Turskoj.
Biti „profesionalni branilac hrišćanstva” baš i nije zgodna stvar. Vekovi-
ma su tim oficirima žuborile puce na prsima i na kalpaku treptalo im per-
je. Oficiri su ubijali i ginuli u beskrajnim ratovima austrijske carevine a
popovi su ih slavili, ali... Ali... zar u nesigurnom svetu, uloga ljudske do-
brote nije veća nego u svetu dobrih zakona? Zar neko nije morao požaliti
krv koju su muškarci rasipali? Zar neko nije morao krpiti rasipani život?
Zar neko nije morao požaliti i same junake? Zar neko nije morao znati sa
koliko je tuge svo junačenje plaćeno? Zar neko nije morao umekšati
život, življen po ratničkim imperativima? Zar neko nije morao pustiti su-
zu koju je muškarcima bilo zabranjeno da puste? To su bile žene.
Žene su znale kolikom je cenom plaćen život u svetu odsečenih gla-
va. One su znale koliko sve to boli. Boli! Njihov zadatak je bio da stvar-
nost umekšaju, pričajući priče. Žene su nudile svoje priče kao zavoj za
ranjeni život. I kao što su njihove ruke prale krvave košulje, njihove reči
su prale svet.
O tome je mislio Nikola gledajući majčine oči boje lešnika, koje su sa
godinama potamnele.
*

Nakon što su gosti otišli, na stolu je ostalo dovoljno jela da bi se mo-
gla poslužiti još jedna večera.

70