Page 71 - Vladimir Pištalo- Tesla portret među maskama

Vladiniir Pištalo

ne opne. Uspeh je bio kao nevidljivi čovek sa kojim je mogao da se rukuje
svakog trenutka. U njegovom neuspešnom zavičaju uspešan čovek je bio
izdajnik. To je mirisalo na januarski vetar i veliku samoću. Tesla se bojao
uspeha, čije je skoro prisustvo njušio. Bojao se uspeha kao katastrofe.
Možda je iz tog straha vikao „Doktor je preporučio!” i igrao beskrajne
partije bilijara.
- Svako voli kad mu se nešto oprosti - branio ga je Sigeti.
Nikolu je budio srećni prasak kada razbije trougao kugli i dobro za-
počne partiju.
Nije više igrao u dugmad, kao nekad sa Mojom Medićem.
Igrao je u novac.
Antal Sigeti je došao da ga vidi u kafani „Botanička bašta”.
Vitki mladić sa bičem kose preko čela bacio je cigaru i pošao niu u
susret.
Sigeti je prasnuo u smeh:
- Izgledaš kao žigolo!
Ubrzo je stigao i Kosta Kulišić, kao i obično, emancipovan od Iju-
baznosti.
- Ne bojte se. Ne ujedaju! - objasnio je Tesla kelnerici. - Mirni su
oni.
Tri prijatelja su odigrala partiju.
- Čim razbiješ kugle, moraš znati šta će ti biti završni udarac -
objašnjavao je Tesla Sigetiju, uklanjajući kosu sa čela.
- On je bezazlen - obratio se Mađar Kulišiću kad su izašli. - Samo te
gleda onim očima.
- On je malo strašan - odgovorio je Hercegovac. - On je malo
strašan tip.
Jeđnog bezobalnog subotnjeg popodneva, Nikola je odložio bilijar-
ski štap i prišao stolovima gde su ćutljivci igrali ajnc. Pozvali su ga da
sedne.
- Hoćeš da probaš?
- Rado!
Prepustio se igri sa strašću matematičara. Njegov „anđeoski um”
nastojao je da iscrpi sve mogućnosti špila. Pratio je pljuskanje sreće koja
je stalno lebđela nad kariranim stolnjakom. Sreća je, nevidljiva, tekla kroz
karte i trebalo ju je osetiti. Tesla je osećao uzdignuće kad dobija i neo-
bjašnjivo vrtoglavo zadovoljstvo kad bi mnogo izgubio. Sa brčićima, zali-

74