Page 77 - Vladimir Pištalo- Tesla portret među maskama

26.

Sva priroda stade

- Moj otac je bio pošten čovek, ali nije bio dobar- govorio je Nikola
Tesla Františeku Žureku u Pragu.
Pri posleđnjem susretu, svađa između sina i oca se ohlađila kao rana.
Od ledene ćutnje izgledalo je da će soba pući. Nikola je sedeo na bole-
sničkom krevetu, kao što je Milutin sedeo na njegovom u doba kolere. I
obrazi i oči bili su upali. Milutin je jedva izgovorio što je namerio da kaže:
- Obećao sam ti da ću te slati na studije u Grac. Ti obećaj da ćeš ih
nastaviti u Pragu.
Kada su starca pokopali, Nikola nije bio kod kuće. Pričali su da je
dan bio mračan, a kad su spustili kovčeg, prosinulo je sunce. Pričali su
mu da je, po dobrom običaju, masa muškaraca i žena tri dana tutnjala
kroz kuću, toliko izmorivši ukućane da nisu mogli da misle.
Val posetilaca zaokupio je Đuku, Milku, Angelinu i Maricu razvika-
nim životom koji traži rakiju, izgovara poslovice, kuva kafu, pere sudove i
daje savctc. Svi su govorili o pokojniku. Alagić se setio da mu je jednom
pričao o čoveku koji se celu noć gledao sa vukorn i za tu noć posedeo. Mi-
lutin je odmahnuo rukom:
- Nit’ je tu bilo čo’eka ni vuka!
Setili su se kako se svađao sa sobom u više glasova i kakvo je
pamćenje imao. Bogoslovsku akademiju je završio kao „prevashodni
prvi”. Visoki Milutin! Recitovao je Šilera. Uvek bi naočare zaboravio di-
gnute na čelo. Leti se nije sklanjao u senke nego je išao sredinom ulice.
Pametan čovek. Dobar čovek - slagali su se.
- A tek prešao šezdesetu godinu.
- Tugo moja!
I sva ta zahtevna gungula kroz kuću je bila u redu... Sve, sve, samo ne
praznina, samo ne samoća. Strašno je postalo tek kad su ostali sami.
- Kako je umro? - pitao je Nikola čim je stigao u Gospić.

80