Page 75 - Vladimir Pištalo- Tesla portret među maskama
P. 75

Vladimir Pištalo

          -Možda o tome nisam mislio često, ali sam mislio češće od Viktora
      Igoa -  nije oćutao Nikola.
          Tu  u  Gospiću očev prekor  je  padao  na svaki njegov udisaj. Bogo-
      rađenje se svodilo na jedno: da svečano obeća da će se manuti karata.
          Nikola se smešio tajanstvenim, poročnim osmehom.
          Za Milutina Teslu poštenje je bilo odgovor na sva pitanja na svetu.
      Na dnevnom putu u kafanu, Nikolabi ponekad pogledao oblak na nebu i
      mislio: kako na njega utiče da li je pop Milutin Tesla pravičan ili nepra-
      vičan?
          -  Olakšaj  se od svoje pravednosti i odmorićeš se  u ovo malo dana
      svojijeh -  podsmevao se ocu rečima ave Pimena.
          Danju je Nikola bio kilav i lenj. Noću bi pojahao mrak. Srce mu je
      radilo kolut napred, kolut nazad. Jeo je malo. Hranio se kafanskim svetli-
      ma,  kao leptir. Kockari su ga smatrali za ovcu i stvorenje slabe volje. Sa
      scrvilno-posprdnim osmehom dočekali bi onoga bez koga ne može proći
      noć. A. on je znao da može da prestane. Zar nije bio „vlasnik” volje koja je
      pročitala sto tomova Voltera i slomila svaki matematički problem koga se
      dočepao? Tek ponekad bi odlučio:
          -  Neću više igrati.
          Onda bi demon pozvao falsetom:
          -  Idi u krčmu! Dobićeš!
          Počinjalo je žudnjom u stomaku. Nestrpljivost bi se razlila po telu,
      kao  zejtin po  stolu.  A...  možda ipak? -  žučno je  šaptao  unutrašnji glas.
      Svet  bi  počeo  da  ga  žulja.  Postajao  je  kao  onaj  ko  žuri  u  nužnik,  ot-
      kopčavajući se putem. Nemoćan. Strastan. Uzdrhtao. Bog ga je pretvorio
      u lakomost. Bog ga je otkačio sa udice razuma.
          Nikolini svrbeći zubi su škrgutali.
          Ritam je ponavljao: -  Ja želim! Želim! Želim!
          Opsesija bi ga odvela tamo gde prsti bljuju i primaju karte. Pao bi za
      sto. Ispio bi u jednom cugu. Rakija bi mu zavukla klin u srce, opekla i za-
      grejala stomak. Osetio bi toplotu u plećima. Ramena bi pala, a misli pos-
      tale  blaže.  Ostavljena  cigareta je  prljila  ivicu  stola.  On  bi  uzdahnuo  i
      stiđna kapitulacija se pretvarala u slasno olakšanje.
          Jedne  samoubilački  dosadne  zime,  izgubio je  sav novac,  u  kafani
      „Jagnje”  u Gospiću, igrajući sa Raspopom i Nenadom Alagićem. Otišao
      je kući i obratio se majci:
          -  Daj mi još novaca da povratim!

      7S
   70   71   72   73   74   75   76   77   78   79   80