Page 78 - Vladimir Pištalo- Tesla portret među maskama

Tesla, portret među maskama

Majka mu je stavila ruku na rame:
- Ležao je u mom krilu i teško disao. Mučio se. Ja sam ga pustila. Mi-
lutine! - rekla sam. - Milutine! Možeš da odeš. On me pogledao. Zažmi-
rio. I odahnuo.
Tek trećeg dana Nikola je otključao ladicu očevog stola.
Tu u fioci su bile očeve svetinje.
Šta se nalazilo u zamotuljku, povezanom crvenim i plavim koncem?
Pismo. „Vaš sin je zvezda prvog reda.” Dobro!
A ovo?
Pismo profesora Rognera u kom savetuje popu Tesli da povuče sina
sa fakulteta da se ovaj ne ubije radom.
Našao je fasciklu i razvezao ljubičastu vrpcu. Iz fascikle su ispala sta-
ra pisma. Pop Milutin je pisao Senjanima kao sveti Pavle Korinćanima i
čuvao kopije. Objašnjavao im je da:
Onaj majstor koji je napodu cerkovnom izmolovatomegospodu Sava-
otu iz sredine tijela potegao šipku s visećim lusterom - nije ništa pohvalno
učinio.
Od tog čudnog oca, Nikola je nasledio smisao za matematiku, jezi-
ke, i zapanjujuće pamćenje.
Uvek je živeo protiv njega. Voltera je čitao protiv njega. Nikola je
hteo da se isplače, ali nije znao kako da počne. Ruka je zađrhtala. Iz fasci-
kle su kliznuli isečci iz novina. Zamirisao je „Srpski glasnik” od pre četvrt
veka u kom je otac opisao „lijepi fenomen” na ličkom nebu. Sinu se ovog
puta učinilo da to nije prirođopisni izveštaj amatera provincijskom listu,
već čista poezija:
Nebo se smješilo u zvjezde sjajile kako igda; najedanput blisnu od stra-
ne istoka... zvjezde ukloniše se, i bi reći svapriroda stade...

81