Page 76 - Vladimir Pištalo- Tesla portret među maskama

Tesla, portret među maskama

Majka je verovala da se ljudi ne mogu popraviti, nego samo voleti.
Otvorila je ladicu i pružila mu kućni novac:
- Evo ti. Izgubi sve. Išćeraj to iz sebe! - rekla je usrdno.
Nikola je izašao iz kuće i pošao prema kafani „Jagnje” gde su ga Ala-
gić i Raspop čekali na revanš. I opet je postao kamen zakotrljan niz brdo.
Spasavao se pada svakim korakom. I ruke su gužvale hlađni svežanj
novčanica. I noge su same išle. I to ga je nosilo. I pokušao je da stane, kao
što kočničar povlači kočnicu voza koji ide u provaliju. Inercija ga je nosi-
la. I metal je škripao. I Nikola je stao.
Čas bi nešto gutao. Čas bi se uzdasima nečeg oslobađao.
- Šta radim?
I počeo je da grca. I koraci su ga sami poveli na drugu stranu. Njego-
vi koraci su nastavili da zvone do zore po gospićkoj kaldrmi. Kad se vratio
kući, otkrio je da majka još nije legla.
- Nikad više! - zakleo joj se, ozaren.
Ali Đuka ga je prekinula:
- Otac je imo napad!
- Šta mu se desilo? - uzrujao se izlečeni kockar.
Đuka je stavila prst na usta i ubedila ga da ode da spava. Zatim se po-
pela u sobu Nikolinog oca i tiho tepala:
- Jadan moj Milutine!
-Nisam ja jadan -stegnuo joj je muž ruku. - Ja ni kadbudem umi-
rao, neću reći da sam jadan.

79