Page 182 - Vojin Dimitirijević - Strahovlada
P. 182

vrgavaju “bezbednosnim” proverama u pogledu svoga kadra i
            materijala.
               Čovek postaje sve “providniji”, njegova se intima sve više sma-
            njuje. Da bi dobio zaposlenje, mora da pruži sve podatke o sebi,
            uključiv tu i one najličnije, i da se podvrgne psihijatrijskom pre-
            gledu. Ako uz to još hoće državnu službu (a država postaje nepo-
            sredno ili posredno, glavni poslodavac), biće odbijen jednostavno
            zbog toga što se smatra “sigurnosnim rizikom”. To, navodno, nije
            zato što je politički protivnik, nego zato što dovodi u pitanje be-
            zbednost zemlje. Njegovu procenu onda ne može da daje sud, jer
            mu se na teret ne stavlja nikakvo zabranjeno delo, već to čini ad-
            ministracija na osnovu pokazatelja kao što su pripadnost nekome
            društvu, sklonost ka izvesnoj vrsti literature, pa čak i “ekstremi-
            zma” ispoljenog u maloletničko doba.
               Jasno je da u sistemu opšteg proveravanja glavni oslonac postaje
            policija, gde se stiču odgovarajući podaci. Usavršavanje metoda
            prisluškivanja dovodi dotle da nikakav čovekov potez ne može
            da ostane skriven i nezabeležen: on je stoga stalno podložan uce-
            nama. Radi borbe protiv kriminala, u koji se ubraja i radikalno
            mišljenje, stvaraju se ogromne kompjuterizovane kartoteke, u koje
            postepeno ulazi svaki građanin. One se od uobičajenih policijskih
            dosijea razlikuju po tome što ne sadrže samo naznake o ranijim
            sukobima sa zakonom. Centralizovana “banka podataka” zna sve
            o svemu: pored čisto policijskih delova, tu su i izveštaji socijalnog
            osiguranja o oboljenjima, poslodavaca o disciplinskim merama,
            novčanih zavoda i poreskih uprava o zaduženjima, pa čak i bibli-
            oteka o pročitanim knjigama!
               Jačanje policije ispoljava se, pored povećanog broja policijskih
            ustanova i zaposlenih u njima, njenim opremanjem sve savršenijim
            sredstvima za delovanje protiv pokazivanja političkog neslaganja.
            Za borbu protiv manifestacija i demonstracija proizvode se sve
            savršenija sredstva, u koje spadaju različiti gasovi i ostala “manje
            smrtonosna sredstva”, kao što su bombe za zaslepljivanje, plastična
            municija i projektili koji izazivaju totalne šokove i privremenu
            paralizu, ultrazvučne kutije, vozila za distribuisanje elektrošokova
            na masu itd. 76



            76  Vidi pregled kod F. Višnara, “Policijsko-industrijski kompleksi u savremenim građan-
               skim društvima – mehanizmi državne kontrole, represije i torture”, Pogledi, 1984, str.
               95 i dalje.
      182
   177   178   179   180   181   182   183   184   185   186   187