Page 185 - Vojin Dimitirijević - Strahovlada

primena Marksove doktrine i kao ostvarenje volje radničke klase i
vekovnih težnji za stvarnom demokratijom nije sposoban za toliko
licemerje i trajni teror. Znajući s kakvim se moćnim silama nova
sovjetska republika morala da bori objektivni posmatrači bili su
skloni da prihvate da su neprijatelji socijalizma stvarno bili u stanju
da zavrbuju skoro celo boljševičko vođstvo. 80
S istom se nevericom gledalo i na izveštaje o drugim, širim,
obeležjima staljinističkog terora, o kojima je do sada na odgova-
rajućim mestima bilo reči.
I danas nije dat pouzdan odgovor o genezi staljinističkog terora.
Bolje reći, objašnjenja koja se nude kolebaju se između krajnosti.
S jedne strane, sve se objašnjava Staljinovom paranoidnom lično-
šću, dok se, s druge, tvrdi da je staljinistički teror bio neminovan
i začet već u oktobarskoj revoluciji, iz čega se na nekim mestima
rado izvodi zaključak da socijalistička revolucija mora da se nastavi
kao totalitarizam i teror.
Možda će pažljivije praćenje razvoja koji je prethodio pravom po-
četku velikih čistki i terora moći da naznači uravnoteženiji odgovor.
Većina boljševika, a u svakom slučaju sam Lenjin, pošla je u
revoluciju s uverenjem da će ona uništiti buržoasku državu, oličenu
u otuđenoj politici, vojsci i birokratiji, i da će te ustanove pove-
zati s čitavim narodom. Po Lenjinovim rečima proletarijat će to
zameniti “demokratskijom, ali ipak još uvek državnom, mašinom u
obliku naoružanih radničkih masa koje će se preobraziti u sveopštu
narodnu miliciju”. U takvom konceptu bilo kakva politička ili
81
tajna policija bila je nezamisliva.
To čak važi i za one stavove koji na prvi pogled izgledaju sasvim
drukčiji. Reč je o tumačenju diktature proletarijata kao sistema
prinude, nevezanog bilo kakvim pravnim i moralnim obzirima.
Ona je:

... ostvarenje u prijelaznom razdoblju takvog iznimnog
režima u kojem se vladajuća klasa ne rukovodi općim nor-
mama, predviđenim na duži rok, već razlozima revolucio-
narne svrsishodnosti.

80 “Socijalistički glasnik”, koji su menjševički emigranti izdavali u Parizu, pisao je 25.
marta 1937: “nema sumnje da su nemci uspeli da njihovi agenti u SSSr dođu na
najviše položaje.” nav. kod A. ulam, nav. delo, str. 446.
81 V. i. Lenin, Polnoe sobranie sočinenii, 5. izdanje, moskva, izdatel’stvo poiitičeskoi lite-
ratury, 1958-1966, tom 33, str. 100.
185