Page 187 - Vojin Dimitirijević - Strahovlada

crvenom teroru, koji Sovnarkom donosi 5. septembra iste godi-
ne. Njime Čeka dobija ovlašćenja da klasne neprijatelje stavlja u
koncentracione logore i da strelja sve one koje uhvati pri izvrše-
nju kontrarevolucionarnih dela. Neki čekisti smatrali su da je to
84
ovlašćenje za sasvim nediskriminisano, biološko uništavanje svega
onoga što nije proletersko. Lenjin je na to oštro reagovao člankom,
napisanim krajem 1918. godine, ali iz neobjašnjivih razloga obja-
vljenim u “Pravdi” tek 7. novembra 1926. godine. Štaviše, Čeka je
došla u sukob s Narodnim komesarijatom za unutrašnje poslove i
Narodnim komesarijatom za pravosuđe, koji se završio naimeno-
vanjem predstavnika ovih poslednjih resora u vrhovni kolegijum
Čeke. S druge strane, pobornici Čekine svemoći i autonomije
insistirali su na tome da ona nije organ države, nego Partije. Novi
kompromis je postignut time što je Feliks Đeržinski istovremeno
postao i narodni komesar unutrašnjih poslova i predsednik Čeke,
a ovoj je uzeto pravo donošenja presuda, sem u oblastima gde su
važili ratni zakoni. Ostalo je, međutim, pravo slanja u logore. 85
Braneći u načelu potrebu za revolucionarnim terorom kao pri-
vremeno rešenje, nametnuto kontrarevolucijom i stranom inter-
vencijom, i odbijajući uopštene napade na Čeku kao ustanovu,
Lenjin je od ove – možda iluzorno – očekivao strogo poštovanje
zakonitosti. Sačuvana su svedočanstva o njegovim intervencijama
kod ove institucije, gde je postupao vrlo principijelno: ako nisu po-
stojali nikakvi dokazi, tražio je da se uhapšeni smesta oslobodi, ako
pak jesu, prestajao je da se meša. Razdražen, 20. maja 1919. poslao
je ovakav telegram Izvršnom komitetu Novgorodske gubernije:

Kao što vidim, Bulatov je uhapšen zato što se meni žalio.
Skrećem vam pažnju da ću za ovo uhapsiti predsednika
Izvršnog komiteta i Čeke, kao i članove Izvršnog komiteta,
i da ću se postarati da budu streljani. 86

Posle uspešnog okončanja građanskog rata i uvođenja “Nove eko-
nomske politike” (NEP), koja je više pažnje skrenula na špekulante
i sabotere nego na naoružane kontrarevolucionare, Lenjin podr-
žava pokušaje da se Čeka ograniči u ovlašćenjima. Na devetom
Sveruskom kongresu Sovjeta on u svom govoru kaže i ovo:

84 Izvestija, 10. septembar 1918.
85 isto, 21. februar 1919.
86 Lenin, nav. delo, tom 50, str. 318.
187