Page 115 - Željko Krstić - TITO - PARTIJA - KORUPCIJA
P. 115

Ţeljko LJ. Krstić                                                                SVITAC

        jednakosti  i  solidarnosti.  Zato  podrţavamo  program  ekonomskih
        reformi  Savezne  vlade,  sa  zahtjevom  da  od  svireposti  trţišnih
        zakonitosti izuzme siromašnu starost i bezizglednu mladost… Ni jedan
        jugoslovenski narod ne  ţivi iskljuĉivo u svojoj matiĉnoj sredini  – svi
        ţivimo svuda i svi smo ponegdje u manjini – i zato je nuţna i moguća
        jedinstvena,ekonomski  zdrava  Jugoslavija,  kao  moderna  evropska
        demokratska drţava.  Naša domovina jeste Bosna i  Hercegovina, naša
        domovina  jeste  Jugoslavija,  ali  je  naša  budućnost  i  naša  sudbina  –
        Evropa.‖
        MeĊutim,  bez  obzira  na  društvene,  intelektualne  i  politiĉke
        relevantnosti  i  vizionarstva  UJDI-jevih  postulata  i  inicijativa,  oni  na
        kraju  nisu  uspeli  u  nastojanju  da  uĉestvuju  u  konstituiraju  nove
        graĊanske, jugoslovenske demokratske zajednice.
        Neki  od  ĉlanova  UJDI-ja  takoĊe  su  bili  meĊu  osnivaĉima  Evropskog
        pokret u Jugoslaviji. Na sveĉanosti u hotelu Hyatt u Beogradu u martu
        1991, u prisustvu Ante Markovića, potpredsednika Vlade Ţivka Pregla,
        stranih  ambasadora  i  oko  stotinu  ĉlanova,  beogradski  advokat  SrĊa
        Popović  bio  je  izabran  za  predsednika  EP  –  Jugoslavija,  a  Shkëlzen
        Maliqi  (ĉlan  UJDI-ja)  iz  Prištine  bio  je  jedan  od  izabranih
        potpredsednika.  Holandski  ambasador  obratio  se  prisutnima,  dok  je
        jugoslovenski  ministar  inostranih  poslova  Budimir  Lonĉar  istakao
        stvarnu  i  simboliĉku  vrednost  EP  -  Jugoslavije.  U  intervju  za
        makedonski dnevni list ―Nova Makedonija‖, Popović je zakljuĉio:
        ―Mi uništavamo zemlju u kojoj ţivimo. Svi mi. Iz razliĉitih delova i na
        razliĉite naĉine, ali još uvek nismo završili taj posao [...] Postoji jedan
        osećaj  meĊu  ljudima,  bar  je  tako  ovde  u  Beogradu,  da  militantni
        nacionalistiĉki projekti nemaju budućnosti. Ljudi su siti toga. Svaki dan
        neko  ih  udari  po  glavu,  po  stomaku,  ovu  televiziju  više  nije  moguće
        gledati,  ove  novine  više  je  nemoguće  ĉitati,  ove  svaĊe  je  nemoguće
        slušati [...] I ja stvarno mislim je ljudima dosta. Na poĉetku moţda je
        bilo malo zabavno, jer sve je to dugo bilo zabranjeno, ali sada shvatamo
        stvarnu cenu toga.‖


                                         115
   110   111   112   113   114   115   116   117   118   119   120