Page 113 - Željko Krstić - TITO - PARTIJA - KORUPCIJA
P. 113

Ţeljko LJ. Krstić                                                                SVITAC

        oruţani sukobi poĉeli u koncem juna 1991. godine, inicijative UJDI-ja
        oko  Okruglog  stola  i  Pretparlamenta  koje  su  redovno  bile  slate
        republiĉkim  elitama,  ĉesto  su  nailazili  na  "zid  ćutnje".  Dve  strane
        govorile su potpuno razliĉite i meĊusobno iskljuĉive jezike. U suštini,
        to je bio stari, oţivljeni sukob izmeĊu liberalnih i leviĉarskih urbanih
        intelektualaca,  s  jedne  ikonzervativne,  nacionalistiĉko-populistiĉke
        politiĉke elite, ĉije su jezgro ĉinili bivši funkcioneri Saveza komunista
        Jugoslavije, s druge strane. Mnogi aktivisti i intelektualci bliski UJDI-ju
        identificirali  su  partijske  funkcionere  kao  prave  krivce  za  de-
        legitimizaciju  celokupnog  socijalistiĉkog  projekta  i  ideju  socijalizma,
        tvrdeći da oni koji su sebe nazivali komunistima bili ti koji su ustvari
        izneverili  samu  ideju,    odnosno  da  je  marksizam  izgubio  subverzivni
        potencijal i izopaĉio se u apologetsku praksu.
        Za razliku od egzaltacije etniĉkog, pojam na kojem je UJDI insistirao
        bio je "graĊanin", pritom stalno upozoravajući na opasnost od zamene
        kolektiviteta  socijalistiĉke  radniĉke  klase  sa  kolektivitetom  nacije,
        etniĉke ili verske grupe i tvrdeći da je taj kolektivistiĉki duh slepi za
        pojedinca i da će neminovno dovesti do nov? vrst? totalitarizma. UJDI
        je  zamišljao  Jugoslaviju  i  kao  drţavu  "  graĊana",  a  ne  samo  njenih
        konstitutivnih naroda i narodnosti. Kao što je predsednik makedonsk?g
        ogranka  UJDI-ja  i  profesor  filozofije  Ljubomir  Cuculovski  tvrdio  u
        intervjuu u novembru 1989:
        «Do  sada  insistiralo  se  na  apstraktnim  kategorijama  -  u  našem
        jugoslovenskom sluĉaju, narodim?. To je dovelo da sve manje i manje
        komuniciramo  kao  ĉovek  sa  ĉovekom,  ali  sve  više  i  više  kao
        Makedonac  sa  Hrvatom,  Hrvat  sa  Slovencem...  Nama  je  još  uvek
        nepoznatakategoriju  ‗narod‘,  ali  ne  u  smislu  etnosa,  već  u  smislu
        demosa.  Odnosno,  kao  zbir  graĊana,  emancipovanih  politiĉkih
        subjekata, koji nisu ukinuli unutar sebe svoja nacionalna obeleţja, ali
        koji  se  ne  reduciraju  jedino  na  njih  [...]  Dakle,  ako  nastojimo
        predstavljati  politiĉke  subjekte,  odnosno  graĊane,  koji  gledaju  izvan
        svojih  nacionalnih  granica,  mi  ćemo  izbeći  opasnost  od  ekskluzivnih
        nacionalnih stranaka...»
                                         113
   108   109   110   111   112   113   114   115   116   117   118