Page 113 - Željko Krstić - TITO - PARTIJA - KORUPCIJA

Ţeljko LJ. Krstić SVITAC

oruţani sukobi poĉeli u koncem juna 1991. godine, inicijative UJDI-ja
oko Okruglog stola i Pretparlamenta koje su redovno bile slate
republiĉkim elitama, ĉesto su nailazili na "zid ćutnje". Dve strane
govorile su potpuno razliĉite i meĊusobno iskljuĉive jezike. U suštini,
to je bio stari, oţivljeni sukob izmeĊu liberalnih i leviĉarskih urbanih
intelektualaca, s jedne ikonzervativne, nacionalistiĉko-populistiĉke
politiĉke elite, ĉije su jezgro ĉinili bivši funkcioneri Saveza komunista
Jugoslavije, s druge strane. Mnogi aktivisti i intelektualci bliski UJDI-ju
identificirali su partijske funkcionere kao prave krivce za de-
legitimizaciju celokupnog socijalistiĉkog projekta i ideju socijalizma,
tvrdeći da oni koji su sebe nazivali komunistima bili ti koji su ustvari
izneverili samu ideju, odnosno da je marksizam izgubio subverzivni
potencijal i izopaĉio se u apologetsku praksu.
Za razliku od egzaltacije etniĉkog, pojam na kojem je UJDI insistirao
bio je "graĊanin", pritom stalno upozoravajući na opasnost od zamene
kolektiviteta socijalistiĉke radniĉke klase sa kolektivitetom nacije,
etniĉke ili verske grupe i tvrdeći da je taj kolektivistiĉki duh slepi za
pojedinca i da će neminovno dovesti do nov? vrst? totalitarizma. UJDI
je zamišljao Jugoslaviju i kao drţavu " graĊana", a ne samo njenih
konstitutivnih naroda i narodnosti. Kao što je predsednik makedonsk?g
ogranka UJDI-ja i profesor filozofije Ljubomir Cuculovski tvrdio u
intervjuu u novembru 1989:
«Do sada insistiralo se na apstraktnim kategorijama - u našem
jugoslovenskom sluĉaju, narodim?. To je dovelo da sve manje i manje
komuniciramo kao ĉovek sa ĉovekom, ali sve više i više kao
Makedonac sa Hrvatom, Hrvat sa Slovencem... Nama je još uvek
nepoznatakategoriju ‗narod‘, ali ne u smislu etnosa, već u smislu
demosa. Odnosno, kao zbir graĊana, emancipovanih politiĉkih
subjekata, koji nisu ukinuli unutar sebe svoja nacionalna obeleţja, ali
koji se ne reduciraju jedino na njih [...] Dakle, ako nastojimo
predstavljati politiĉke subjekte, odnosno graĊane, koji gledaju izvan
svojih nacionalnih granica, mi ćemo izbeći opasnost od ekskluzivnih
nacionalnih stranaka...»
113