Page 116 - Željko Krstić - TITO - PARTIJA - KORUPCIJA
P. 116

TITO - PARTIJA -  KORUPCIJA

        Popović,  koji  je  takoĊe  radio  kao  advokat  za  ljudska  prava  i  branio
        politiĉke disidente poput Dobrice Ćosića i Franje TuĊmana, napustio je
        zemlju 1994. godine, ogorĉen upotrebom i zloupotrebi nacionalizma i
        moći njegovih bivših klijenata:
        ―U  Jugoslaviji  nikada  nisam  zagovarao  politiĉki  program  osim
        modernizacije,  demokratizacije  i  veze  sa  Evropskom  zajednicom  [...]
        Bio  sam  protiv  secesionizma  od  samog  poĉetka.  Mislio  sam  da  je
        Jugoslavija ideja koja ima smisla.‖

        * * *
        Dvadeset godina nakon nestanka druge Jugoslavije i skoro godinu dana
        nakon smrti poslednjeg saveznog premijera Ante Markovića, vredno je
        da se podsetimo i da, mada koliko zvuĉalo banalno istraţivaĉima koji se
        bave istorijom Jugoslavije, da je alternativa postojala, bila moguća i da
        sledstveno time  – raspad nije bio  neminovan, predodreĊen, niti  da su
        Jugoslavija  ili  jugoslovenstvo  bili  ‗veštaĉka  tvorevina‘.  Hiljade
        Jugoslovena su pre samog raspada masovno protestirali protiv ratova i
        nacionalistiĉke  histerije.  Na  fotografijama  Milomira  Kovaĉevića,
        fotografa  iz  Sarajeva  koji  danas  ţivi  u  Parizu,  iz  perioda  1990-1992,
        koji supoĉetkom ove godine bili izloţeni u Umjetniĉkoj galeriji BIH u
        okviru  izloţbe  ―Ţeljeli  smo  samo  mir  (Sarajevska  sjećanja)‖,  vide  se
        stotine obiĉnih graĊana sa jugoslovenskim zastavama, titovim slikama i
        transparentima:  Narodi  svih  republika,  uozbiljite  se!,  Primitivci  svih
        nacija,  jebite  se!,  Ţivjećemo  zajedno,  Primitivci  iz  skupštine  GO
        HOME  u  svoja  sela,  Radnici-da,  ratnici-ne!,  Ua  nacionalisti!!!,  Za
        Jugoslaviju, Mir brate mir. U istom periodu, u Beogradu Civilni pokret
        otpora  i  Centar  za  antiratne  akcije  organizirali  su  sliĉne  protestne
        inicijative – kao uliĉni performans Crni flor i protest o Solidarnosti sa
        graĊanima Dubrovnika.
        Federalne, multi-nacionalne zajednice su uvek ‗osuĊene‘ na promenu,
        na  samoispitivanje  –  u  britanskom  kontekstu,  na  primer,  Škotska  je
        dobila veću autonomiju i Parlament tek 1999 godine, a debate o tome
        šta  znaĉi  biti  Britanac  i  kako  definirati  «Britishness»  su  još  uvek
                                         116
   111   112   113   114   115   116   117   118   119   120   121