Page 279 - Željko Krstić - TITO - PARTIJA - KORUPCIJA

Ţeljko LJ. Krstić SVITAC

Politici ekspres u stalnim satiriĉnim rubrikama NIN-a, onda moţemo
konstatovati , bar što se tiĉe objavljivanja u štampi tu je Politikina
rubrika Satirikon, oaza, koju ureĊuje D.M. Karlo. Stalnu rubriku za
svoje aforizme u Veĉernjim novostima ima gosn. Ljubenović. Novosti
imaju i humoristiĉki stranu kao i Blic , koju ureĊuje Z.N. Zozon.
Satira se u Srbiji i dalje drţi zahvaljući entuzijazmu pojedinaca, pre
svega Vesni Denĉić urednici online izdanja ETNE i Jeţu.

SATIRI U GRĈKOJ MITOLOGIJI
Satire u grĉkoj mitologiji nije lako naći. Oni su se sakrili iza Dionisa -
boga vina. U povorci se nalazi i njihov otac Silen, koji jaše pijan na
magarcu. Robert Grevs u svojoj knjzi: „ Grĉki mitovi―. ( Familet;
2008; Beograd; str.666; mek povez) satire pominje, u negativnom
kontekstu: „ Silen i njegovi sinovi satiri bili su uobiĉajeni komiĉni
likovi u antiĉkoj drami.; oni u stvari predstvaljaju prmitivne ljude koji
su ţiveli na planinama severne Grĉke.( istako Ţ.K. ) Smatralo se da je
Silen starosedelac ili je sin Pana i jedne nimfe. ( str. 64) ... Na jednom
drugom mestu Grevs spominje satire u vezi kraĊe Apolonovih krava:
„... Apolon je brzo otrkio kraĊu , ali je zaveden Hermesovim
lukavstvom , uzalud tragao za kravama, idući na zapad ĉak do Pile, a na
istok do Onhesta, da bi na kraju bio prinuĊen da obeća nagradu onome
ko dovede lopova. Lakomi na nagrade, ( stakao Ţ.K. ) Silen i njegovi
satiri uputiše se u raznim pravcima i traţiše dugo vremena, ali bez
uspeha...― ( str. 61) N.A.Kun u svojoj knjizi : „ Legende i mitovi stare
Grĉke― ( Deĉja knnjiga; Beograd; 2004; str. 517; tvrd povez) spominje
satire u jednom poglavlju: Dionis i njegova svita. : „ S veselom
pratnjom menada i satira, ukrašen venzcima – ide vesli bog Dionis, po
celom svetu , iz zemlje u zemlju. On koraĉa napred s vencem vinove
loze i tirsom u rukama, ukrašenom bršljanom. Oko njega u brzoj igri
kruţe s pesmom i povicima mlade menade; pijani od vina, skaĉu
nespretni satiri s repovima i kozijim nogama.

279