Page 280 - Željko Krstić - TITO - PARTIJA - KORUPCIJA

TITO - PARTIJA - KORUPCIJA

Oni iza povorke vode na magarcu starog Silena, mudrog Dionisijevog
uĉitelja. On je strašno pijan, jedva sedi na magarcu, naslonjen na
mešinu punu vina. Venac od bršljana nakrivio mu se na ćelavoj glavi.
Klateći se, jaše on i dobroćudno se smeši. Mladi satiri idu kraj magarca,
koji paţljivo gazi, i briţno pridrţavaju starca da ne padne. Uz zvuke
frule, svirala i timpana buĉna povorka se veselo kreće u brda, u senovite
šume i zelene livade. Dionis – Bah veselo ide po zemlji, potĉinjavajući
sve svojoj vlasti. On uĉi ljude da gaje vinovu lozu i da od teških zrelih
grozdova prave vino. „ ( str. 87)

Miroslav Egerić
SATIRIĈAR

Iz predgovora Miroslava Egerića
: Antalogija savremene srpske satire

....Istinski satiriĉar zato, moţe se reći, predstavlja jednu vrstu posebne
stvaralaĉke i mudrosti, ĉovek koji svetu objavljuje rat, ali ţeli mir, koji
predimnezionira zlo da bi ga umanjio, pokazuje poruku njegovu
izduţenu, deformisanu sliku da bi se, posle toga, videla mladost
ljudstog lica, lišena bora i umora – sveţina ljudskih moralnih i
stvaralaĉkih inspiracija. : „Satira je, kao i pravda, spora ali dostiţna. ―
Satiriĉar, u stvari mora da saĉuva u osnovi bića, gornju projekciju
slobode onu koja omogućuje da iza podsmeha ruţnom i veštaĉkom,
otuĊenom i neslobodnom, skuĉenom i prizemnom otkrijemo punoću
moguće ljudskosti, sjaj jedne ĉoveĉnosti koja zarobljena konvencijama,
ĉeka na svoja prava. Da bi osvojeno jedno takvo polje slobode, u
satiriĉaru se moraju steći : ogroman rad, srtrašno sptrpljenje i
rafinovana mudrost u suĊenju nad šarenilom sveta:
- Orgoman rad, jer svet ne postoji od njegovog roĊenja.
- Strpljenje- jer ga ono uvodi u lavirinte sloţenosti sveta.

280