Page 281 - Željko Krstić - TITO - PARTIJA - KORUPCIJA
P. 281
Ţeljko LJ. Krstić SVITAC
- A rafininovana mudrost u suĊenju jer se njome moţe uzdići
iznad vulgarnih predsrasuda, koje sloţene stvari pretvaraju u
jednostvane. ( XXIV)
Egerić navodi : „ tri centralna naĉina na koje jedno društvo i biće mogu
primiti satiru i satiriĉna dela:
1. Priznavanjem vlastitih grešaka koje satira vidi.
2. Ravnodušnošću koja to delo upućuje drugima.
3. Smehom na dobre dosetke, aforizme, alegorije, basne i druge
satiriĉne proizvode.‖
Sredine sa malim kulturnim tradicijama – što po pravilu znaĉi sa
velikim nanosima netrpeljivosti – na kritiku u naĉelu, na satiru posebno,
gledaju kao na formu gole nepristojnosti, samozvanog kritizerstva.
Tamo gde se kritiĉki proces veoma lako pretvara u proces kritici,
satiriĉna invencija ima suţeno polje dejstva i na nju se gleda ka na
društvenu smetnju. Otuda odreĊeni stepen demokratskih odnosa u
društvu predstvalja presudan preduslov za cvetanja satiriĉne
knjiţevnosti.
..Društvo koje rušenjem satire odrţava svoju stabilnost otkriva time da
nije zrelo društvo..da više drţi do trajnosi sopstvenih iluzija nego do
svetlosti saznanja. ( XXIII) ..Vlast je samo jedan od elemenata nad
kojima likuje satira. Ništa manje privlaĉnost predmeta satire bili su
svagda demagogija, socijalna hipokrizija, poltronerija svake vrste,
dogmatizam, skorojevićstvo, lenjost u dvorskom okruţenju, laţna
uĉenost, ferisejstvo raznih socijalnih staleţa, kameleonstvo, laţni
partiotizam... Satira je, u osnovi, racionalna knjiţevna tvorevina, meĊu
najracionalnijim, moţe se reći i ta njena logiĉnost, precizna zasnovanost
i kada su u pitanju igre imaginacije, u bitnom je razlikuje od drugih
knjiţevnih tvorevina. ( XIV) Egerić pravi razliku izmedju satire i
humora: „ Osnovna, pak, tehnika koju neguje satira i koja je razlikuje
od humora jeste tehnika degradacije predmeta. Satira , svesno i voljno,
degradira predmete sniţavajući im sjaj i dostojanstvo. Kralj moţe u
njenom ogledalu, biti obiĉna budala, treba mu samo skinuti krunu i
odelo. U osnovi svake degradacije nalazi se, znaĉi, vrednosni proces
281