Page 281 - Željko Krstić - TITO - PARTIJA - KORUPCIJA
P. 281

Ţeljko LJ. Krstić                                                                SVITAC

        -      A rafininovana mudrost u suĊenju jer se njome moţe uzdići
        iznad vulgarnih predsrasuda, koje sloţene stvari pretvaraju u
        jednostvane. ( XXIV)
        Egerić navodi : „ tri  centralna naĉina na koje jedno društvo i biće mogu
        primiti satiru i satiriĉna dela:
        1.     Priznavanjem vlastitih grešaka koje satira vidi.
        2.     Ravnodušnošću koja to delo upućuje drugima.
        3.     Smehom na dobre dosetke, aforizme, alegorije, basne i druge
        satiriĉne proizvode.‖
        Sredine sa malim kulturnim tradicijama – što  po pravilu  znaĉi sa
        velikim nanosima netrpeljivosti – na kritiku u naĉelu, na satiru posebno,
        gledaju kao na formu gole nepristojnosti, samozvanog kritizerstva.
        Tamo gde se kritiĉki proces veoma lako pretvara u proces kritici,
        satiriĉna invencija ima suţeno polje dejstva i na nju se gleda ka na
        društvenu smetnju. Otuda odreĊeni stepen demokratskih odnosa u
        društvu predstvalja presudan preduslov za cvetanja satiriĉne
        knjiţevnosti.
        ..Društvo koje rušenjem satire odrţava svoju stabilnost otkriva time da
        nije zrelo društvo..da više drţi do trajnosi sopstvenih  iluzija nego do
        svetlosti saznanja. ( XXIII) ..Vlast je samo jedan od elemenata nad
        kojima likuje satira. Ništa manje privlaĉnost predmeta satire bili su
        svagda demagogija, socijalna hipokrizija, poltronerija svake vrste,
        dogmatizam, skorojevićstvo, lenjost u dvorskom okruţenju, laţna
        uĉenost, ferisejstvo raznih socijalnih staleţa, kameleonstvo, laţni
        partiotizam... Satira je, u osnovi, racionalna knjiţevna tvorevina, meĊu
        najracionalnijim, moţe se reći i ta njena logiĉnost, precizna zasnovanost
        i kada su u pitanju igre imaginacije, u bitnom je razlikuje od drugih
        knjiţevnih tvorevina. ( XIV) Egerić pravi razliku izmedju  satire i
        humora: „ Osnovna, pak, tehnika koju neguje satira i koja je razlikuje
        od humora jeste tehnika degradacije predmeta.  Satira , svesno i voljno,
        degradira predmete sniţavajući im sjaj i dostojanstvo. Kralj moţe u
        njenom ogledalu, biti obiĉna budala, treba mu samo skinuti krunu i
        odelo. U osnovi svake  degradacije nalazi se, znaĉi, vrednosni proces
                                         281
   276   277   278   279   280   281   282   283   284   285   286