Page 69 - Željko Krstić - TITO - PARTIJA - KORUPCIJA

Ţeljko LJ. Krstić SVITAC

i neistinito društveno-politiĉke prilike u zemlji". Njegov progon dešava
se u vreme likvidacije maspoka u Hrvatskoj i pripreme politiĉkog
obraĉuna sa srpskim liberalima 1972. Na njemu i u još nekim
sluĉajevima, liberali su dokazivali pravovernost Titu, posle optuţbi da
je srpsko rukovodstvo meko prema reakciji i neprijateljima
samoupravnog socijalizma, naroĉito na Beogradskom univerzitetu.
Profesor Đurić je u diskusiji na Pravnom fakultetu od 18. do 21. marta
1971, kritikujući ustavne amandmane, proroĉanski ukazao na osnovne
tendencije u Jugoslaviji realizacijom ustavnih promena:
"Treba biti naĉisto da je Jugoslavija već danas samo ekonomski pojam,
budući da se na njenom tlu ili taĉnije njenim razvalinama, i to pod
maskom doslednog razvijanja ravnopravnosti izmeĊu naroda koji u njoj
ţive, uspostavlja nekoliko samostalnih, nezavisnih, ĉak i meĊusobno
suprotstavljenih drţava. To je ĉinjenica kojoj smelo treba gledati u oĉi,
ne samo zbog toga što je srpski narod danas nemilosrdno i nepravedno
optuţen za centralizam i unitarizam prethodnog perioda. Kao da je
centralizam u bilo kom pogledu pogodovao srpskom narodu, kao da
centralizam nije zaveden, izmeĊu ostalog, i zato da bi se spreĉilo
postavljanje pitanja nacionalne odgovornosti za genocid u vreme II
svetskog rata, koji je izvršen nad srpskim narodom. Mnogo je vaţnije
ukazati da se srpski narod već sada nalazi u neravnopravnom poloţaju
prema drugim narodima u Jugoslaviji, tako da je predloţena ustavna
promena, u krajnjoj liniji uperena protiv njegovih najboljih ţivotnih
interesa.
PODREĐENI POLOŢAJ "SRBI su se u vlastitoj republici našli u
podreĊenom poloţaju u odnosu na Albance...
Da bi mogao da preţivi današnja iskušenja, da bi mogao da se odrţi
usred bujice u koju je gurnut, srpski narod mora da se okrene sebi, mora
poĉeti da se bori za svoj ugroţeni nacionalni identitet i integritet",
upozorava profesor Đurić.
Nije nimalo teško utvrditi da se već u sadašnjim uslovima srpski narod
nalazi u neravnopravnom poloţaju prema drugim narodima u
Jugoslaviji. U SR Bosni i Hercegovini, iako ĉini većinu stanovništva,
69