Page 70 - Željko Krstić - TITO - PARTIJA - KORUPCIJA
P. 70

TITO - PARTIJA -  KORUPCIJA

        srpski narod faktiĉki nema mogućnost ni da se sluţi svojim ćiriliĉnim
        pismom, što je samo jedan od spoljnih znakova njegove izdvojenosti iz
        celine nacionalne kulture kojoj pripada. A u SR Crnoj Gori srpski narod
        nema pravo ni na vlastito nacionalno ime ili se to pravo osporava onim,
        nikako malobrojnim, Crnogorcima koji se osećaju Srbima..."
        OKS  u  Beogradu  je  17.  jula  1972.  osudio  Đurića  kao  srpskog
        nacionalistu za kriviĉno delo "neprijateljske propagande" na dve godine
        strogog zatvora. Ocenjeno je da je izlaganje profesora Đurića u javnoj
        debati "moglo imati i dovesti do teških posledica. Energiĉnom akcijom
        Saveza komunista i radnih ljudi do toga nije došlo".
        Odbaĉena  je  odbrana  okrivljenog,  da  je  samo  izloţio  svoj  pogled  na
        osnove  i  pravce  ustavnih  promena,  a  sud  zakljuĉuje  da  nije  imao
        nameru  da  pomogne  iznalaţenju  eventualnih  boljih  rešenja
        predloţenom  nacrtu  ustavnih  amandmana  i  da  je  "zlonamerno  i
        neistinito" prikazivao društveno-politiĉke prilike povodom odluke vlasti
        u  Crnoj  Gori  da  se  spomenik  Njegošu,  koji  je  izradio  vajar  Ivan
        Meštrović, postavi na Lovćenu . Vrhovni sud Srbije, kao viša instanca,
        odluĉujući  po  ţalbi  24.  novembra  1972.  smanjuje  kaznu  na  devet
        meseci, što je bio uobiĉajen manir. Dobro informisani novinar Slavoljub
        Đukić tvrdi da je kazna ublaţena intervencijom Marka Nikezića. Pošto
        je  izgubio  mesto  na  Pravnom  fakultetu,  kao  moralno-politiĉki
        nepodoban,  nastavio  je  karijeru  kao  nauĉni  savetnik  na  Institutu
        društvenih  nauka.  Liberalna  intelektualna  javnost  je  reagovala,  a
        ĉasopis  "Filosofija"  br.  2  iz  1972.  objavljuje  optuţnicu.  Uredništvo
        "Filosofije" se pita: "Šta treba da oĉekuje bilo koji od dvadeset miliona
        Jugoslovena  ako  sutra  bude  pozvan  na  javnu  i  demokratsku  debatu?"
        Zbog  toga  i  još  nekih  proskribovanih  tekstova  ĉasopis  je  zabranjen.
        Sliĉno  se  desilo  i  "Analima  Pravnog  fakulteta",  kao  i  broju  lista
        "Student"  koji  su  samo  preneli  izvode  iz  rasprave  Saveza  studenata
        Beograda  Paradoksalno,  stavovi  o  ustavnim  amandmanima  profesora
        Đurića  za  nešto  više  od  jedne  decenije  preovladaće  kao  oficijelno
        stanovište SK Srbije.


                                          70
   65   66   67   68   69   70   71   72   73   74   75