Page 71 - Željko Krstić - TITO - PARTIJA - KORUPCIJA
P. 71

Ţeljko LJ. Krstić                                                                SVITAC

        Iz  nastave  je  tada  udaljeno  osmoro  asistenata  i  profesora  Pravnog
        fakulteta  u  Beogradu  zbog  podrške  i  peticije  za  pomilovanje  Mihaila
        Đurića  i  istupa  koje  su  kritikovale  ustavne  promene  i  legalizovanje
        doţivotne Titove vladavine. Kosta Ĉavoški, asistent, a kasnije i profesor
        Pravnog fakulteta, zbog kritiĉki intoniranog struĉnog teksta u odnosu na
        planirane  ustavne  promene  iz  1971.    i  podrške  Mihailu  Đuriću,  u
        ĉasopisu "Gledišta", osuĊen je marta 1973. na šest meseci, uslovno na
        dve  godine  zatvora.  Potom  je  31.  decembra  1975,  jednoglasnom
        odlukom Nastavno-nauĉnog veća Pravnog fakulteta, izbaĉen zbog tzv.
        moralno-politiĉke nepodobnosti. Dugo je bio nezaposlen i bez pasoša.
        Aleksandar Stojanović, docent uporednog prava, iskljuĉen je iz partije i
        iz  nastave  1973.  i  sve  do  1990.  ţiveo  je  od  minimalne  naknade  za
        nezaposlene. Stevan Vraĉar i Danilo Basta izbaĉeni su iz partije i nisu
        mogli da predaju. Branislava Jojić dobila je partijski ukor i odselila se u
        Mostar,  gde  je  predavala.  Andreja  Gams  je  prevremeno  penzionisan,
        asistent Vojislav Koštunica je iskljuĉen sa fakulteta i spreĉen da odbrani
        svoju doktorsku tezu.
        Muslimani (narod)
        Izvor: Wikipedia
        Muslimani  je  naziv  za  etniĉku  grupu,  odnosno  narod  koji  je  1971.
        godine od strane vlasti Socijalistiĉke federativne republike Jugoslavije
        priznat  za  jedan  od  šest  konstitutivnih  naroda  (uz  Slovence,  Hrvate,
        Srbe,  Crnogorce  i  Makedonce),  odnosno  jedan  od  tri  konstitutivna
        naroda tadašnje Socijalistiĉke republike Bosne i Hercegovine.
        Muslimani  potjeĉu  od  domorodaĉkog  stanovništva,  preteţno
        juţnoslavenskog  porijekla,  koje  je  za  vrijeme  otomanske  vlasti  na
        Balkanu  preobratilo  na  islam,  i  na  temelju  njega  izgradilo  vlastiti
        kulturni, etniĉki, a na kraju i nacionalni identitet. Stvaranje nacionalnog
        identiteta kod Muslimana je bilo relativno sporije u odnosu na Srbe i
        Hrvate, a prvi takav pokušaj - kroz stvaranje posebne bošnjaĉke nacije u
        Bosni i Hercegovini pod austro-ugarskom vlašću - nije uspio. Ulaskom
        BiH  u  prvu  Jugoslaviju  Muslimani  su  se  najĉešće  izjašnjavali  kao
        Hrvati  ili  Srbi  islamske  vjeroispovjesti,  odnosno  "Jugoslaveni"  ili
                                          71
   66   67   68   69   70   71   72   73   74   75   76