Page 71 - Željko Krstić - TITO - PARTIJA - KORUPCIJA

Ţeljko LJ. Krstić SVITAC

Iz nastave je tada udaljeno osmoro asistenata i profesora Pravnog
fakulteta u Beogradu zbog podrške i peticije za pomilovanje Mihaila
Đurića i istupa koje su kritikovale ustavne promene i legalizovanje
doţivotne Titove vladavine. Kosta Ĉavoški, asistent, a kasnije i profesor
Pravnog fakulteta, zbog kritiĉki intoniranog struĉnog teksta u odnosu na
planirane ustavne promene iz 1971. i podrške Mihailu Đuriću, u
ĉasopisu "Gledišta", osuĊen je marta 1973. na šest meseci, uslovno na
dve godine zatvora. Potom je 31. decembra 1975, jednoglasnom
odlukom Nastavno-nauĉnog veća Pravnog fakulteta, izbaĉen zbog tzv.
moralno-politiĉke nepodobnosti. Dugo je bio nezaposlen i bez pasoša.
Aleksandar Stojanović, docent uporednog prava, iskljuĉen je iz partije i
iz nastave 1973. i sve do 1990. ţiveo je od minimalne naknade za
nezaposlene. Stevan Vraĉar i Danilo Basta izbaĉeni su iz partije i nisu
mogli da predaju. Branislava Jojić dobila je partijski ukor i odselila se u
Mostar, gde je predavala. Andreja Gams je prevremeno penzionisan,
asistent Vojislav Koštunica je iskljuĉen sa fakulteta i spreĉen da odbrani
svoju doktorsku tezu.
Muslimani (narod)
Izvor: Wikipedia
Muslimani je naziv za etniĉku grupu, odnosno narod koji je 1971.
godine od strane vlasti Socijalistiĉke federativne republike Jugoslavije
priznat za jedan od šest konstitutivnih naroda (uz Slovence, Hrvate,
Srbe, Crnogorce i Makedonce), odnosno jedan od tri konstitutivna
naroda tadašnje Socijalistiĉke republike Bosne i Hercegovine.
Muslimani potjeĉu od domorodaĉkog stanovništva, preteţno
juţnoslavenskog porijekla, koje je za vrijeme otomanske vlasti na
Balkanu preobratilo na islam, i na temelju njega izgradilo vlastiti
kulturni, etniĉki, a na kraju i nacionalni identitet. Stvaranje nacionalnog
identiteta kod Muslimana je bilo relativno sporije u odnosu na Srbe i
Hrvate, a prvi takav pokušaj - kroz stvaranje posebne bošnjaĉke nacije u
Bosni i Hercegovini pod austro-ugarskom vlašću - nije uspio. Ulaskom
BiH u prvu Jugoslaviju Muslimani su se najĉešće izjašnjavali kao
Hrvati ili Srbi islamske vjeroispovjesti, odnosno "Jugoslaveni" ili
71