Page 86 - Željko Krstić - TITO - PARTIJA - KORUPCIJA

TITO - PARTIJA - KORUPCIJA

sistema.‖ Ljuba Stojić konstatuje da :‖ Nijedno sociološko
istraţivanje kod nas nije dosad koristilo ovakav model društvene
strukture i pokretljivosti, niti je uopšte polazilo od pojma klase.‖….

Ruţa Petrović,
demograf NIN , br. 2027. Od 05.11.1989. )

SAMOUBISTVO U JUGOSLAVIJI
SLIKA DRUŠTVA
Samoubistvo je pojedinaĉni ĉin, liĉna tragedija – skup samoubistva je
masovna pojava koja prikazuje društvo u nutar koga se dogaĊa. IzmeĊu
1950-87. U našoj zemlji je registrovano preko sluţbe SUP-a, i statistike
o umrlima, ukupno 101.424 samoubistva. To odgovara ukupnom
stanovništvu nekog grada kao što je Kragujevac, ili Leskovac i Uţice
zajedno,ili ukupnom stanovništvu oko 50 seoskih naselja. Porast stopa
samoubistva tokom ovog vremena pokazuje tri odseka:
1. Prvi traje od okonĉanja rata do oko 1960, sa stalnim porastom
stopa samoubistva, u vremenuj velikih, temeljnih i naglih promena. To
su bile promene u društvenm poloţaju i perspektivama razliĉitih klasa i
slojeva, u društvenoj ulozi i znaĉaju pojedinih generacija, lomljenje
starog sistema vrednosoti, a religija i tradicija su veoma jake koĉnice za
samoubistvo. U svakodnevnom ţivotu , iz kog samoubistvo proizilazi,
znaĉajne su promene u braku i porodici, dostupnost razvoda i njegovo
ekplozivno širenjej, svoĊenje porodice na najuţi krug uz cepanje
generacijskog kontinuiteta..
2. .Drugi odsek traje 1960-72. Kada se porast usporava. To bi
odgovaralo ili stabilizaciji društvenih promena ili boljem
prilagoĊavanju. Ono što je bilo poremećaj postaje naĉin ţivota, kao
raspad porodice, gubitak društvenog ili generacijskog statusa, na
primer.
3. Od 1972-73. poĉinje ponovo , naglašeno širenje pojave
samoubistva, uklapajući se u mnoge sruštvene poremećţaje i njihovo
86