Page 88 - Željko Krstić - TITO - PARTIJA - KORUPCIJA
P. 88
TITO - PARTIJA - KORUPCIJA
MaĊar ili Slovenac, koji će krajem sedmice prekinuti svoje bitisanje―. U
tekstu profesorka obrazlaţe strategiju preventive od samoubistva: „
Ĉuvajte svoj brak i svoju porodicu, to su najsigurniji bedemi pred
samoćom i posezanjem na sopstveni ţivot! ...― braĉnici― ne samo da se
reĊe ubijaju , već imaju veće šanse za duţinu ţivota u celini nego
njegovi vršnjaci izvan njega. Primera radi, stopa samoubistva 1981.
Bila je za razvedene muškarce 89,7 a oţenjene 24,6, za razvedene ţene
22,2 a udate 7,7....TakoĊe , :― ukoliko je obrazovanje više samoubistvo
je reĊe, pa je za fakultetski obrazovane muškarce 1981. stopa bila 12,9,
a za one bez osnovne škole 32,8. Kod ţena 6,4 i 11,2 .― TakoĊe prof.
Petrović zakljuĉuje da: „ Ukoliko se nalazite bliţe vrhu društvene
slojevitosti utoliko ste zaštićeniji pred samoubistvom.Porast se u celini
duguje širenu samoubistva u siromašnijem i najsiromašnijem delu
društva. ..Ipak od svega prof. Petrović istiĉe: „ Najveći deo razlika u
raspostranjenosti samoubistva po evropskim zanljama moţe se svesti na
razlike izmeĊu pojedinih naroda i etniĉkoih kultura.Te razlike su veoma
velike i kod nas. Stopa standardizovana po starosti bila je 1981.
Sledeća: MaĊari 77,1, Slovenci 65,9, Srbi 26,6 ( i to u Srbiji 20,4, BiH
30,9 a u Hrvatskoj 41,1) , Crnogorci 20,4, Muslimani 15,2, Makednonci
13,2 i Albanci 7,6. MeĊu ţenama redosled je nešto izmenjen : MaĊarice
19,7, Crnogorke 18,2, Slovenke 17,5, Srpkinje 12,7, Hrvatice 12,3,
Makedonke 5,4, Muslimanke 4,5 i Albanke 3,9.....Profesor Ruţa
Petrović zakljuĉuje : „ Posebno je znaĉajno to što su razlike po visini
stope samopubistva po starosti, braĉnom stanju, obrazovanju,
zanimanju, narodnosti meĊu ţenama uvek blaţe nego meĊu
muškarcima. Otuda bi se moglo reći da univerzalniji, emotivni i
humanistiĉki motivi imaju u samoubistvu ţena veći uticaj a društvene
razlike i društveni poloţaj manji nego kod njegovih vršnjaka.―
88
